U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Milošević, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Gradska čistoća“, Beograd, čiji je punomoćnik Miroslav Ercegović, advokat iz ..., radi poništaja aneksa i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3239/21 od 03.09.2021. godine, u sednici veća održanoj 12.06.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv stava prvog u delu novčanog potraživanja, stava drugog i trećeg izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3239/21 od 03.09.2021. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3239/21 od 03.09.2021. godine, u delu koji se odnosi na poništaj aneksa.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2653/20 od 11.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonit Aneks 8 ugovora o radu broj .. od 19.01.2005. godine, zaveden kod tuženog pod brojem .. od 31.08.2018. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime materijalne štete u razlici zarade isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, bliže određene ovim stavom izreke, kao i zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da za tužioca uplati razliku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje PIO fondu, Filijala zaposlenih za Grad Beograd, na obračunate iznose zarade iz stava drugog izreke presude, koliko isti budu iznosili, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 69.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje do isplate, dok je u preostalom delu za period od dana 11.03.2021. godine do dana nastupanja uslova za izvršenje, zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka odbijen kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3239/21 od 03.09.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke i poništen kao nezakonit Aneks 8 ugovora o radu broj .. od 19.01.2005. godine, zaveden kod tuženog pod brojem .. od 31.08.2018. godine i obavezan tuženi da tužiocu plati na ime naknade materijalne štete u visini razlike zarade pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, bliže određene ovim stavom izreke, kao i da za tužioca isplati razliku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje PIO fondu, Filijala zaposlenih za Grad Beograd na obračunate iznose razlike zarade. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u obavezujućem delu stava trećeg izreke prvostepene presude i odbijen zahtev tuženog da se obaveže tužilac da plati tuženom na ime troškova parničnog postupka iznos od 69.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršenja do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da plati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 54.255,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija delimično neosnovana, a delimično nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. U delu koji se odnosi na novčano potraživanje, pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene nekih od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tuženog po osnovu zaključenog ugovora o radu o uređivanju međusobnih prava i obaveza od 19.01.2005. godine i obavljao je poslove ... . Dana 18.01.2011. godine, imenovan je za ... – JKP „Gradska čistoća“ i obavljao je funkciju predsednika sindikata. Aneksom 6 ugovora o radu od 06.09.2016. godine, tužilac je raspoređen na radno mesto ..., sa koeficijentom posla 4,20. Zatim je 15.05.2018. godine zaključio Aneks broj 7 ugovora o radu, kojim je promenjen naziv radnog mesta, organizacione jedinice i opis poslova i radnih zadataka, na osnovu kog tužilac sada obavlja poslove ... . Nakon toga, tužilac je zaključio sa tuženim osporeni Aneks broj 8 ugovora o radu 31.08.2018. godine, iz razloga što je njegovo radno mesto ukinuto, a on premešten na radno mesto ..., Služba ..., sa koeficijentom posla 4, u skladu sa Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova od 21.08.2018. godine. Na osnovu zaključenih aneksa tužiocu je isplaćivana zarada u spornom periodu. Tužilac u ovoj parnici traži da se kao nezakonit poništi navedeni aneks br.8, jer tvrdi da je do ovog raspoređivanja došlo nakon što je ukazivao na nepravilnosti u radu generalnog direktora i slao dopise o tome nadležnim službama u Republici i gradu. Tužilac smatra da je ovakvim postupanjem tuženog šikaniran, kao i da tuženi nije mogao da ga stavi u nepovoljniji položaj (premeštajem na radno mesto sa nižim koeficijentom), imajući u vidu da je predsednik sindikata.

Prvostepeni sud je imovinski tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan nalazeći da je osporenim aneksom tužilac raspoređen na odgovarajuće radno mesto s obzirom na stručnu spremu i da je mu je na osnovu zakonitog aneksa isplaćivana zarada, dok je drugostepeni sud, preinačio prvostepenu presudu nalazeći da je tužiocu na osnovu nezakonitog aneksa isplaćivana zarada u manjem iznosu zbog čega mu je dosudio razliku zarade.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahteva tužioca i dosudio iznose razlike zarade.

Prema odredbi člana 104. Zakona o radu, tužiocu pripada odgovarajuća zarada u skladu sa zakonom, opštim aktima i ugovorima o radu. U konkretnom slučaju, tuženi je u spornom periodu tužiocu obračunavao zaradu prema nižem koeficijentu utvrđenim aneksom ugovora o radu koji je poništen kao nezakonit. Na taj način tuženi mu je pričinio štetu zbog čega je zahtev tužioca za isplatu razlike zarade do punog iznosa osnovan, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud, a navodima revizije tuženog se neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog izjavljene protiv dela pravnosnažne presude kojom je odlučeno o nenovčanom potraživanju (poništaj aneksa), na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija izjavljena na ovaj deo tužbenog zahteva nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Naime, predmet tužbenog zahteva, u ovom delu, je poništaj aneksa 8 ugovora o radu od 19.01.2005. godine, kojim je izmenjen ugovor o radu u delu koji se odnosi na premeštaj tužioca na drugo radno mesto. Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog nedozvoljena u odnosu na ovaj deo tužbenog zahteva, primenom člana 441. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Imajući u vidu da tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, to je odbijen njegov zahtev za naknadu revizijskih troškova primenom odredbe člana 165. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković