Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18 u daljem tekstu ZPP) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se ukazuje revizojom, jer drugostepeni sud u postupku odlučivanja o žalbi nije pogrešno primenio odredbe ovog zakona, a što je moglo uticati na donošenje pravilne i zakonite odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme, po osnovu zaključenog ugovora o radu od 23.10.2017. godine na radnom mestu – prodavac II klase u maloprodajnom objektu tuženog u ... . Za obavljanje navedenog posla tužilja je najpre prošla obuku, a nakon toga i obuku za poslove poslovođe, kada je prošla i test o poznavanju Pravilnika o radu u maloprodajnim objektima tuženog. Aneksom ugovora o radu od 05.12.2017.godine tužilja je premeštena na radno mesto „poslovođa IV klase“ u maloprodajnom objektu tuženog u ... . Dana 05.01.2018. godine parnične stranke zaključile su aneks ugovora o radu kojim je je ugovorena osnovna zarada tužilje u iznosu od 38.980,00 dinara. Parnične stranke su prethodno zaključile ugovor o radu na određeno vreme 19.12.2017. godine za period od 23.01.2018. godine do 22.04.2018. godine.

Dana 29.01.2018. godine izvršen je popis robe u maloprodajnom objektu tužene u ... i ustanovljen je manjak u ukupnom iznosu od 146.778,95 dinara, nakon čega je tuženi 08.02.2018. godine doneo upozorenje kojim su svi zaposleni, uključujući i tužilju, upozoreni na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze propisane članom 18. aneksa ugovora o radu i člana 51. stav 1. Pravilnika o radu tužene. U upozorenju je navedeno da je komisija, zajedno sa zaposlenima, na kontrolnom popisu dana 29.01.2018. godine utvrdila razliku– manjak u ukupnom iznosu od 146.778,95 dinara. Navedeno upozorenje tužilja je primila dana 23.02.2018. godine. Dana 11.02.2018. godine poslovni konsultant tuženog izvršio je proveru video nazora u prostorijama maloprodajnog objekta i na snimku uočio tužilju kako tog dana konzumira namirnice iz rinfuze. Povodom navedene povrede radne obaveze tužilja je istog dana putem pisane izjave priznala svoju grešku i navela da se radi o manjoj količini robe, a ne o proizvodima koji su skupi, te napomenula da je na taj način vršila proveru kvaliteta proizvoda. Nakon toga protiv tužilje podneta je disciplinska prijava u kojoj je navedeno da je tužilja 11.02.2018. godine konzumirala hranu koju nije platila. Po nalogu BB, 12.02.2018. godine u maloprodajnom objektu u ... izvršen je parcijalni popis rinfuze i tom prilikom je ustanovljen manjak po artiklima: orah jezgro u iznosu od 0,64 kg, mentol bombone „Pionir“ u iznosu od 0,074 kg, badem sirovi u iznosu od 0,025 kg i kikiriki prženi u iznosu od 0,06 kilograma. Istovremeno su, putem pisanih izjava, zaposlene radnice u maloprodajnom objektu potvrdile naviku tužilje da konzumira orašaste plodove iz rinfuze koje ne plaća. Tuženi je 12.02.2018. godine doneo upozorenje o postojanju osnova za davanje otkaza ugovora o radu od 19.12.2017. godine, zbog povrede radne obaveze predviđene čl. 18. aneksa ugovora o radu od 05.11.2018. godine, kao i čl. 51. Pravilnika o radu od 09.09.2017. godine, na koje se tužilja izjasnila negirajući povredu radnih obaveza koje su joj stavljene na teret, uz navode da je primila reklamaciju kupca na rinfuzne proizvode te je postupala u skladu sa Pravilnikom o radu i iste proverila. Tuženi je, povodom navoda tužilje, izvršio proveru i ustanovio da su u maloprodajnom objektu „...“ do dana 12.02.2018. godine bile evidentirane tri reklamacije, od kojih se nijedna nije odnosila na proizvode koje je tužilja konzumirala.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog, kao i zahtev tužilje za naknadu štete na ime izgubljene zarade.

Odredom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako zaposleni nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze.

Odredbom člana 18. Aneksa ugovora o radu od 05.01.2018. godine propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako zaposleni svojom krivicom učini, između ostalih, sledeće povrede radne obaveze i radne discipline: neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza definisanih ugovorom o radu, protivpravno prisvajanje novca, robe ili opreme poslodavca bez obzira na visinu štete, nepoštovanje radne discipline definisane pravilnicima i procedurama, odnosno ako je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, neplaćanje robe pri svakoj kupovini koja je konzumirana u toku radnog dana (doručak, užina).

Odredbom člana 51. Pravilnika o radu tuženog od 09.09.2017. godine propisani su razlozi zbog kojih poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i nepoštovanje radne discpline, i to: neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza, nepoštovanje radne discipline propisane Pravilnikom o radu, protivpravno prisvajanje novca, robe ili opreme poslodavca bez obzira na visinu nastale štete, neplaćanje robe pri samoj kupovini koja je konzumirana u toku radnog dana (doručak,užina), nepoštovanje internih procedura, Pravilnika, uputstava, kućnog reda i odluka.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kao i odredbe aneksa ugovora o radu te pravilnika o radu tuženog, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi izveli pravilan zaključak da nema mesta poništaju kao nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu, a navodi revizije kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova su neosnovani.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužilje stekla obeležja povrede radne obaveze, obzirom da je tužilja zaposlena kod tuženog na radnom mestu poslovođa IV klase, nesavesno i nemarno obavljala svoje poslove, čime je svojom krivicom, ponašajući se suprotno utvrđenim obavezama iz opisa svog posla -konzumiranje proizvoda u toku radnog dana i neplaćanja istih, izvršila povredu radne obaveze, svesno kršeći pravila i proceduru rada, a sa kojima je bila upoznata, što predstavlja povredu radne obaveze propisane aktima poslodavca i propisana je kao otkazni razlog, zbog čega nema mesta poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog. Ovo tim pre što je tužilja kao poslovođa IV klase bila upoznata sa svim pravilima rada kojih je bila dužna da se pridržava i da ih primenjuje u radu, odnosno da postupa u svemu u skladu sa propisima i spreči svako nezakonito ponašanje, a što je u konkretnom slučaju izostalo.

Pravilno je tuženi, primenom člana 180. stav 1. Zakona o radu, sproveo postupak za utvrđivanje odgovornosti tužilje za učinjene povrede radne obaveze, koja joj je stavljena na teret, donošenjem pismenog upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

Obzirom da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je neosnovani zahtev tužilje za naknadu štete zbog izgubljene zarade, na osnovu člana 191. stav 2. Zakona o radu.

Bez uticaja su na drugačiju odluku suda revizijski navodi tužilje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo jer se osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu tužilji stavlja na teret ono što nije učinila, a pri tom tužilji nije data mogućnost da se izjasni na navode upozorenja tuženog od 08.02.2018. godine. Ovo s toga što je tužilji otkaz ugovora o radu dat iz razloga učinjenih povreda radne obaveze predviđenih kao otkazni razlog članom 18. aneksa ugovora o radu, člana 51. Pravilnika o radu tuženog, koje povrede kao i način izvršenja povrede radnih obaveza su jasno navedeni u upozorenju tuženog o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 12.02.2018. godine, na koje upozorenje se tužilja pismeno izjasnila i na osnovu kog upozorenja je tuženi dana 23.02.2018. godine, u zakonito sprovedenoj proceduri, doneo rešenje o otkazu ugovora o radu.

Primenom člana 414. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi, koje je u potpunosti, detaljeno i obrazloženo ocenio drugostepeni sud.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić