.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 344/2015
16.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje S.H. iz S., čiji je punomoćnik D.Iv., advokat iz V.H., protiv tuženog AD Z. iz S., čiji je punomoćnik V.M., advokat iz S., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br.3022/14 od 09.10.2014. godine, u sednici od 16.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
USVAJA SE revizija tuženog, UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 broj 3022/14 od 09.10.2014. godine u stavu prvom izreke i delimična presuda Osnovnog suda u Surdulici P1 br.108/2014 od 20.05.2014. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Delimičnom presudom Osnovnog suda u Surdulici P1 br.108/2014 od 20.05.2014. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno je rešenje tuženog broj 362 od 26.04.2012. godine kojim joj je otkazan ugovor o radu kao nezakonito i naloženo je tuženom da je vrati na radno mesto poslovođe prodavnice tekstila broj .. u ulici … u S., a da će o troškovima postupka biti odlučeno posebnim rešenjem. Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 br.3022/14 od 09.10.2014. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je navedena delimična prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu kojim je poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i naloženo mu da tužilju vrati na rad, pa je žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ista presuda je preinačena u preostalom delu stava prvog izreke, kojim je tuženom naloženo da tužilju rasporedi na radno mesto poslovođe prodavnice tekstila broj… u ul. … u S., tako što je u ovom delu tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to protiv odluke sadržane u stavu prvom izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana zbog pogrešne primene materijalnog prava, usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno i pogrešno utvrđeno. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u sprovednom postupku, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog i obavljala je poslove računopolagača u prodavnici tekstila broj… u S., po ugovoru o radu od 27.05.2011. godine koji je izmenjen aneksom od 26.04.2012. godine. Pobijanim rešenjem o otkazu ugovora o radu broj 362 od 26.04.2012. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog učinjenih povreda radnih obaveza na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, člana 68. Pravilnika o radu i člana 21. tačke 7, 30. i 31. Ugovora o radu (neizvršenje ili neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršenje radnih obaveza, neizdavanje računa za kupljenu robu, prodaja robe kupcima po cenama koje nisu u skladu sa utvrđenim cenovnikom poslodavca). Prilikom redovnog obilaska maloprodajnog objekta broj… u S. u kome je tužilja radila kao računopolagač, koordinator maloprodaje je 01.02.2012. godine konstatovala zakašnjenje tužilje od 30 minuta u dolasku na posao. Sutradan, 02.02.2012. godine, tročlana komisija tuženog koju je formirao direktor, izvršila je kontrolu poslovanja ove prodavnice i utvrdila brojne nepravilnosti koje je konstatovala u zapisniku, a pored ostalog neusklađenost cena robe sa utvrđenim cenovnikom poslodavca. Zbog učinjenih povreda radne obaveze tuženi je upozorio tužilju na postojanje razloga za otkaz 12.03.2012. godine, pozivajući se na povrede radnih obaveza iz člana 21. tačke 7. Ugovora o radu. Zatim je dana 10.03.2012. godine prilikom redovnog obilaska maloprodajnih objekata, u navedenoj prodavnici konstatovan višak od 1.466,00 dinara i jedan ček na 5.000,00 dinara, odnosno višak od ukupno 6.466,00 dinara, zbog čega je tužilja upozorena 26.03.2012. godine na učinjenu povredu radne obaveze iz člana 21. tačke 7. i 31. Ugovora o radu. Nakon vanrednog popisa istog objekta obavljenog u periodu od 10.03. do 26.03.2012. godine, komisija je konstatovala manjak od 84.314,99 dinara, pa je tužilji sa tog razloga upućeno još jedno upozorenje o postojanju otkaznog razloga od 12.04.2012. godine, zbog povreda iz člana 21. tačke 7. i 30. Ugovora o radu. Na sva tri upozorenja od 12.03., 26.03. i 12.04.2012. godine, tužilja se pismeno izjasnila. Tuženi joj je potom pobijanim rešenjem od 26.04.2012. godine otkazao ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu a u vezi člana 68. Pravilnika o radu i člana 21. tačke 7, 30. i 31. Ugovora o radu, u kojem je naveo da je tužilja svojim nepravilnim i nesavesnim radom kao računopolagač u navedenoj prodavnici napravila finansijski manjak i višak, ali pobijano rešenje ne sadrži konkretni opis mesta i vremena svih učinjenih povreda radnih obaveza.
Polazeći od toga da tuženi u pobijanom rešenju navodi činjenično stanje koje je utvrdila popisna komisija ali ne utvrđuje radnje koje obrazuju činjenični osnov radnje po mestu, vremenu i načinu izvršenja povreda radne obaveze, nižestepeni sudovi su zaključili da je sa tog materijalno-pravnog razloga pobijano rešenje doneto kao nezakonito pa je usvojen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i reintegraciju.
Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova se ne može prihvatiti u situaciji kada sva navedena pismena upozorenja tuženog o postojanju otkaznih razloga od 12.03., 26.03. i 12.04.2012. godine (koje je dostavio tužilji i na koja se ona izjasnila) sadrže vreme, mesto i naznaku konkretne povrede odredbe ugovora o radu. Ova pismena upozorenja o postojanju razloga za otkaz koja sadrže sve ono što treba da sadrže na osnovu člana 180. st.1. i 2. Zakona o radu, a koja se dostavljaju u postupku otkaza ugovora o radu, pre otkaza na osnovu člana 179. stav 1. tačke 1. do 6. Zakona o radu, sa rešenjem o otkazu predstavljaju jedinstvenu celinu.
Međutim, za sada se ne može oceniti pravilnost pobijanog rešenja o otkazu sa aspekta postojanja otkaznih razloga jer nižestepene presude ne sadrže razloge o tome kako je došlo do nastanka manjka i viška u navedenoj prodavnici, odnosno da li je tužilja kao računopolagač u navedenoj prodavnici …u S. bila odgovorna za taj nastanak i da li je ona bila jedino odgovorno lice – računopolagač, u relevantno vreme njihovog nastanka.
Kada pouzdano utvrdi ove relevantne činjenice, kako je došlo do nastanka navedenog viška i manjka u prodavnici, da li je tužilja bila odgovorna za to i za propuste i nepravilnosti zapisnički konstatovane 02.02.2012. godine, prvostepeni sud će ponovo odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva.
Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Predsednik veća-sudija
Predrag Trifunović,s.r.
