Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za isplatu naknade štete u vidu izgubljenih zarada za period od 21.10.2013. godine do 15.12.2016. godine, u činjenično-pravnoj situaciji da je tužiocu rešenjem tužene od 22.12.2008. godine određeno mirovanje radnog odnosa zbog postavljanja za načelnika kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, da je tužilac 31.10.2013. godine podneo zahtev za vraćanje na rad i da je vraćen na posao tek 15.12.2016. godine, na osnovu čega je zaključeno da je tužena postupila suprotno članu 79. stav 2. Zakona o radu, jer tužioca nije u roku od 15 dana vratila na rad, iako su bili ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za to, zbog čega postoji njena odgovornost za naknadu štete, pa je odlučeno sa pozivom na član 154. Zakona o obligacionim odnosima. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan je za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova u primeni materijalnog prava, te da je pobijanom presudom drugostepeni sud odlučio odgovarajućom primenom materijalnog prava prema utvrđenom činjeničnom stanju, koje se u postupku po reviziji ne može osporavati, to u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev u ovoj vrsti sporova odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 17.10.2016. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 3.620.670,58 dinara.

Imajući u vidu da se u ovoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost pobijanog dela predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je neophodan za vođenje parničnog postupka, to je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, o čemu je odlučeno u stavu trećem izreke, u skladu sa članom 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić