Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragica Brkić, advokat iz ..., protiv tuženog „NIS“ AD Novi Sad, radi isplate, odlučujući o predlogu tužioca za ponavljanje postupka, u sednici održanoj 23.01.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovan, predlog tužioca za ponavljanje postupka pred Vrhovnim sudom u predmetu Rev2 1587/2023.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P 26/20 od 13.12.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade u 2011. godini i 2012. godini isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno tim stavom izreke, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu preko dosuđenog do traženog iznosa za decembar 2011. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u delu zahteva za isplatu manje isplaćene zarade za period od 01.01.2013. godine do 15.10.2013. godine. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u delu zahteva za isplatu manje isplaćene zarade za april i avgust 2011. godine i za januar, februar, april, maj, avgust i novembar 2012. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 146.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog do traženog iznosa od 317.000,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 771/22 od 23.03.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade u naznačenom periodu isplati novčane iznose pojedinačno navedene u izreci prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, te da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 146.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, u preostalom delu odbijena je žalba tuženog i potvrđeno rešenje kojim je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka. Stavom trećim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje kojim je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Rešenjem Vrhovnog suda Rev2 1587/2023 od 30.08.2023. godine, odbačena je, kao neblagovremena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 771/22 od 23.03.2022. godine.

Punomoćnik tužioca podneo je 18.12.2023. godine prvostepenom sudu predlog za ponavljanje postupka pred Vrhovnim sudom u predmetu Rev2 1587/2023 od 30.08.2023. godine, pozivajući se na odredbe člana 426. stav 1. tačka 1. ZPP, jer je sud bio nepropisno sastavljen.

Odlučujući o osnovanosti predloga za ponavljanje postupka u smislu člana 433a. u vezi člana 426. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 10/23 ), Vrhovni sud je utvrdio da predlog nije osnovan.

Odredbom člana 433a ZPP propisano je da se ponavljanje postupka pred Vrhovnim sudom može zahtevati samo iz razloga navedenih u članu 426. stav 1. tač. 1, 6, 11. i 12. tog zakona, ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred Vrhovnim sudom. Članom 426. ZPP propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može da se po predlogu stranke ponovi: ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude isključen ili je rešenjem suda bio izuzet ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi (tačka 1.); ako je do odluke suda došlo usled krivičnog dela sudije, odnosno sudije porotnika, zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke, protivne stranke ili trećeg lica (tačka 6.); ako stranka stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke (tačka 11.); ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamčene Ustavom u parničnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke.

Polazeći od sadržine navedenih zakonskih odredaba, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi propisani zakonom za ponavljanje postupka pred ovim sudom. Prema stanju u spisima sud je prilikom donošenja rešenja Rev2 1587/2023 od 30.08.2023. godine kojim je odlučio o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 771/22 od 23.03.2022. godine, bio propisno sastavljen u veću od tri sudije, a ne postoje, niti je tužilac ukazao na druge razloge za ponavljanje postupka.

Sledom navedenog, po stanovištu Vrhovnog suda, predlog tužioca za ponavljanje revizijskog postupka podnet iz razloga predviđenog članom 426. tačka 1. ZPP nije osnovan.

Zbog navedenog, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković