Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3408/18 od 20.06.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 26.08.2019. godine potvrđena je navedena presuda u stavu drugom izreke, u delu stava četvrtog izreke kojim je obavezana tužena da tužilji na ime razlike iznosa između isplaćene zarade i zarade do punog iznosa za period od 01.07.2007. godine do 31.12.2007. godine isplati opredeljene mesečne iznose sa kamatom i stavu sedmom izreke kojim je obavezana tužena da tužilji isplati dodatak na zaradu u iznosu od 6% osnovne zarade za rad koji se obavlja sredstvima koja mogu izazvati fizičko oštećenje (štetni uslovi rada) u iznosima i sa kamatom opredeljenim prvostepenom presudom (stav 1. izreke). Preinačena je navedena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu u preostalom delu stava četvrtog izreke i odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji na ime razlike između isplaćene zarade i zarade do punog iznosa za period od 17.03.2005. godine do 31.12.2005. godine kao i za period od 01.07.2008. godine do 31.12.2008. godine isplati iznose bliže označene u stavu četvrtom izreke prvostepene presude od dospelosti svakog iznosa do isplate, zatim u stavu petom izreke kojim je obavezana tužena da tužilji na ime uvećane zarade za period od 01.08.2005. do 31.12.2005. godine; od 01.07.2007. do 31.12.2007. godine i od 01.07.2008. godine do 31.12.2008. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa kamatom kao i u stavu šestom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji isplati dodatak na zaradu u iznosu od 6% osnovne zarade za rad koji je tužilja obavljala pod uticajem hemijskih sredstava štetnih po zdravlje za period od 01.09.2006. godine do 31.12.2007. godine i od 01.07.2008. godine do 31.12.2008. godine u opredeljenim iznosima i sa kamatom bliže označenom u stavu šestom izreke prvostepene presude. (stav 2. izreke) Ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i tužba u tom delu odbačena. (stav 3. izreke) Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu osmom izreke prvostepene presude i obavezana tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 439.723,00 dinara a preko dosuđenog do traženog iznosa od 592.050,00 dinara zahtev tužilje je odbijen kao neosnovan. (stav 4. izreke) Odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. (stav 5. izreke)

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u stavu drugom izreke alineja 1. kojim je odbijen tužbeni zahtev za isplatu razlike zarade za period od 17.03.2005. godine do 31.12.2005. godine i 01.07.2008. godine do 31.12.2008. godine i stavu trećem izreke, blagovremeno je izjavila reviziju tužilja na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. i 3. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i nalazi da je revizija dozvoljena kao redovna i da je neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena ukazana bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Drugostepeni sud nije propustio da odluči o tužbenom zahtevu za koji je nadležan već je u stavu trećem izreke u delu zahteva odbacio tužbu prvenstveno zbog neblagovremenosti, jer je podneta po isteku prekluzivnog roka iz člana 195. Zakona o radu. Istovremeno revizijom se paušalno ukazuje na bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku pri čemu iz spisa ne proizilazi da drugostepeni sud nije primenio ili da je nepravilno primenio neku od odredbi procesnog zakona koja je bila ili je mogla biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene od 1980. godine do 2003. godine, prvobitno obavljajući poslove višeg savetnika kao diplomirani ... a zatim u zvanju samostalnog stručnog saradnika. Na osnovu izmenjenog Pravilnika o sistematizaciji i određivanju koeficijenata iz 2003. godine tužilji je umanjen koeficijent sa 5,60 na 4.70. Protiv rešenja o određivanju koeficijenta tužilja je izjavila prigovor koji je odbijen odlukom drugostepenog organa tužene. Tužilja nije vodila spor i rešenje o određivanju koeficijenta za 2005. godinu je postalo pravnosnažno i konačno. Takođe tužilja nije osporavala rešenje kojim joj je utvrđen koeficijent 4.70 za period od 01.07.2008. godine do 31.12.2008. godine. Tužilja je tokom parnice više puta preinačavala tužbu, a 14.11.2016. godine, podneskom je istakla tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti Odluke tuženog o utvrđivanju posebnih koeficijenta za zaposlene u NBS počev od 01.07.2008. godine .. od 01.07.2008. godine kojom je tužilji određen poseban koeficijent 4.70 počev od 01.07.2008. godine za radno mesto stamostalni stručni saradnik.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva za isplatu razlike između isplaćene zarade po koeficijentu 4.70 do tražene po koeficijentu 5.60 za period od 17.03.2005. godine do 31.12.2005. godine i za period od 01.07.2008. godine do 31.12.2008. godine sa kamatom. Kako tužilja nije vodila spor protiv odluka – rešenja tužene sa opredeljenim koeficijenom od 4.60 za isplatu zarade za navedeni period nisu ispunjeni zakonski uslovi za naknadu štete jer nezakonitost pravnog osnova po kome je isplata nižih iznosa izvršavana nije dokazana. Pravilno je ocenio drugostepeni sud da je osnov za naknadu štete mogao da se ostvari samo poništajem rešenja o određivanju spornog koeficijenta tužilji.

Pravilno je pobijanom odlukom, primenom člana 195. Zakona o radu u vezi člana 83. Zakona o Narodnoj banci Srbije ocenjena neblagovremenost tužbe u delu zahteva za utvrđenje ništavosti Odluke tuženog .. od 01.07.2008. godine o utvrđivanju posebnih koeficijenata za zaposlene u Narodnoj banci Srbije – sedište počev od 01.07.2008. godine, istaknutom preinačenjem tužbe iz podneska primljenog pred prvostepenim sudom 15.11.2016. godine, osam godina nakon donošenja navedenog pravnog akta. Istovremeno, radi se odluci koja ne može biti predmet ocene zakonitosti pred sudom, jer se radi o opštem aktu tuženog za sve zaposlene na osnovu koga su (prema stavu 2. osporene odluke) donošena pojedinačna rešenja za sve zaposlene o visini zarada i dodacima sa čime je tužilja prema okolnostima slučaja morala biti upoznata. Zakonitost tih posebnih rešenja je mogla da se ispituje u radnom sporu ali je tužilja propustila da za sporni period zakonitost rešenja ospori pred sudom.

Revizijom se netačno interpretira član 196. Zakona o radu isticanjem da sva potraživanja iz radnih odnosa zastarevaju u roku od tri godine jer je navedenom odredbom izričito propisano da se navedeni trogodišnji rok odnosi samo na novčana potraživanja iz radnog odnosa.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stv 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić