U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoljub Rajević, advokat iz ..., protiv tužene „Expobank“ a.d. Beograd, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Ana Lazarević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2238/19 od 15.05.2020. godine, u sednici održanoj 02.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2238/19 od 15.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2783/17 od 25.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tužene br. ... od 13.12.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj ...-... od 16.06.2006. godine, sa aneksom I br. ...-... od 18.05.2007. godine, aneksom II br. ...-... od 01.12.2007. godine, aneksom III br. ...-... od 02.09.2008. godine, aneksom IV br. ...-... od 23.09.2008. godine, aneksom V br. ...-... od 11.03.2009. godine, aneksom VI br. ...-... od 22.06.2010. godine, aneksom VII br. ...-... od 19.08.2010. godine, aneksom VIII br. ...-... od 21.10.2011. godine i aneksom IX br. ...-... od 28.10.2011. godine, kao i zahtev za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže tužena da ga vrati na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 229.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada nastupe uslovi za izvršenje do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2238/19 od 15.05.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i stavu drugom izreke u odnosu na zahtev za vraćanje na rad i u stavu trećem izreke i usvojen zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tužene broj ... od 13.12.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, sa pripadajućim aneksima, a tužena je obavezana da tužioca vrati na rad i naknadi mu troškove koje je u postupku pred prvostepenim sudom imao u iznosu od 279.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, a odbijen je, kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude u delu u kom je odbačena tužba u vezi zahteva tužioca da se obaveže tužena da ga raspodeli na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnosti. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara, a odbijen zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koje se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ugovorom o radu zaključenim sa tuženom 16.06.2006. godine zasnovao radni odnos kod tužene radi obavljanja poslova ... ... (...). Nakon toga su parnične stranke zaključile devet aneksa ugovora o radu i to aneks broj I - 18.05.2007. godine, aneks broj II - 01.12.2007. godine, aneks III - 02.09.2008. godine, aneks IV - od 23.09.2008. godine, aneks broj V - 11.03.2009. godine, aneks broj VI - 22.06.2010. godine, aneks broj VII - 19.08.2010. godine, aneks broj VIII - 21.10.2011. godine i aneks broj IX - 28.10.2011. godine. Aneksom VI ugovora o radu od 22.06.2010. godine, tužiocu je povereno obavljanje poslova saradnika u Odeljenju za ..., a aneksom VII ugovora o radu od 19.08.2010. godine, obavljanje poslova saradnika za ... u ..., bez navođenja filijale u kojoj će obavljati rad. Aneksom IX ugovora o radu od 28.10.2011. godine izmenjena je tačka 4. ugovora o radu od 16.06.2006. godine i kao mesto rada tužioca određena Filijala Beograd ..., ... ... – ... . Donošenju aneksa IX ugovora o radu od 28.10.2011. godine prethodila je Odluka upravnog odbora tužene od 21.10.2011. godine, kojom je izmenjena organizaciona struktura tužene utvrđena Odlukom upravnog odbora od 21.04.2011. godine, u skladu sa izmenjenom organizacionom šemom i šemom predviđenog broja izvršilaca za svaki sistematizovani posao kod tužene, koji čini sastavni deo naznačene odluke, a prema kojoj je na poslovima saradnika za ... u Filijali Beograd ... – ..., određeno dva izvršioca. Odlukom upravnog odbora tužene od 09.11.2011. godine, ponovo je izmenjena organizaciona struktura tužene u skladu sa izmenjenom organizacionom šemom koja je data u prilog broj 1, izmenjenom šemom predviđenog broja izvršilaca za svaki sistematizovani posao kod tužene koja je data u prilogu broj 2. i koji čine sastavni deo te odluke. Prema naznačenoj šemi, u Filijali Beograd ... – ..., brisani su poslovi saradnika za ... . Upravni odbor tuženog je na sednici održanoj 18.11.2011. godine doneo predlog programa rešavanja viška zaposlenih, kojim je određeno da od ukupnog broja od 433 zaposlena, višak zaposlenih čini 69 zaposlenih, čiji su poslovi brisani i Izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojima nije obezbeđena mera zapošljavanja, već im se uz isplatu otpremnine otkazuje ugovor o radu. Predlog programa dostavljen je sindikatu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a na sednici Upravnog odbora tužene od 09.12.2011. godine usvojen je Program rešavanja viška zaposlenih. Osporenim rešenjem tužene od 13.12.2011. godine tužiocu je sa pozivom na pravila iz člana 179. tačka 9. Zakona o radu otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, jer je zbog ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena došlo do prestanka potrebe za obavljanjem poslova koje je obavljao, a nema mogućnosti za njegovim daljim radnim angažovanjem na drugim i sličnim poslovima. Istim rešenjem tužiocu je određena otpremnina u visini od 232.062,76 dinara. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da su Odlukom o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 09.11.2011. godine brisani poslovi saradnika za ... u Filijali Beograd ..., ... ...-..., koje je zaposleni obavljao i da je Odlukom upravnog odbora usvojen Program rešavanja viška zaposlenih kojim je zaposleni utvrđen kao višak za čijim radom prestaje potreba, a kome će ugovor o radu biti otkazan, uz prethodnu isplatu otpremnine.

Po premeštaju na poslove saradnika za ... po aneksu VI ugovora o radu od 19.08.2010. godine, tužilac je poverene poslove obavljao u više filijala tuženog i to: u periodu od 02.09.2010. godine do 24.11.2010. godine u Filijali Beograd ... – ...; od 25.11.2010. godine do 16.12.2010. godine u Filijali Beograd ... – ..., radi zamene odsutnog zaposlenog; od 06.01.2011. godine do 04.02.2011. godine u Filijali Beograd ..., ..., radi zamene odsutnog zaposlenog; u periodu od 07.02.2011. godne do 02.09.2011. godine ponovo u Filijali Beograd ... – ..., kada je došlo do gašenja te Filijale, a u periodu od 06.09.2011. godine do 18.11.2011. godine u Filijali Beograd ... – ... . Tužilac je radi poništaja aneksa VI i VII ugovora o radu pokrenuo radni spor pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, u kojem je određen prekid postupka, do pravnosnažnog okončanja ovog postupka.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio, kao neosnovan zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja, jer je zaključio da aneks IX ugovora o radu od 28.10.2011. godine tužena nije zaključila iz šikanoznih razloga prema tužiocu, jer tužilac nije premešten u Filijalu ...-... neposredno pre nego što će poslovi tog radnog mesta biti brisani iz organizacione strukuture tužene, usled čega je oglašen viškom zaposlenih, smatrajući da u vreme zaključenja tog aneksa ugovora o radu tužena nije mogla znati da će prestati potreba za obavljanjem poslova tužiočevog radnog mesta u naznačenoj Filijali, te da donošenjem osporenog rešenja tužena nije zloupotrebila svoje pravo, iako su poslovi povereni tužiocu naznačenim aneksom nastavili da se obavljaju u drugim filijalama tužene u Beogradu i da u ovom slučaju tužena nije bila dužna da primenom kriterijuma utvrdi ko je od zaposlenih višak, jer su poslovi tužiočevog radnog mesta u naznačenoj Filijali, kao posebnoj organizacionoj celini, ukinuti, te da je osporeno rešenje doneto u zakonito sprovednoj proceduri i da nema nezakonitog otkaza.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i usvojio zahtev tužioca, a razloge koje je za svoju odluku dao drugostepeni sud u svemu kao dovoljne i jasne prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Tužiocu je otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), zbog postojanja opravdanog razloga koji se odnosi na potrebe poslodavca, kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U slučaju primene ovog otkazanog razloga, članom 153. do 160. Zakona o radu propisana je procedura i obaveza poslodavca u vezi donošenja programa rešavanja viška zaposlenih, sadržine programa, njegovog dostavljanja nadležnim organima radi davanja mišljenja i isplata otpremnine pre otkaza ugovora o radu.

Kod utvrđenog da je aneksom broj VII ugovora o radu od 19.08.2010. godine tužilac raspoređen na poslove saradnika za ... bez navođenja filijale i da je po tom ugovoru radio u više filijala tužene, sve do zaključenja aneksa ugovora o radu broj IX od 28.10.2011. godine, kojim je tužilac raspoređen na iste poslove u Filijalu broj ... – ... (aneksom broj VIII ugovora o radu samo je izvršena korekcija ugovora zbog usvajanja kolektivnog ugovora), da je donošenju aneksa broj IX ugovora o radu prethodila Odluka upravnog odbora tužene od 21.10.2011. godine, kojom je izmenjena organizaciona struktura tužene banke na poslovima saradnika za ... u Filijali Beograd ... – ... i određena dva izvršioca, da bi nakon toga, u kratkom vremenskom peridu Odlukom upravnog odbora tužene od 09.11.2011. godine u Filijali Beograd ... – ... brisani poslovi saradnika za ..., dok ti poslovi nisu ukinuti u drugim filijalama tužene, pa kako je osporenim rešenjem tužene od 13.12.2011. godine tužiocu, kao zaposlenom za čijim radom je prestala potreba, otkazan ugovor o radu uz isplatu otpremnine, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je osporeno rešenje tužene od 13.12.2011. godine nezakonito, jer je tužena nezakonito postupala kada je aneksom broj IX ugovora o radu od 28.10.2011. godine tužioca rasporedila na radno mesto saradnika za ... u Filijali Beograd ... –..., koje radno mesto je ubrzo nakon toga ukinula Odlukom upravnog odbora 09.11.2011. godine, dok u drugim filijalama tužena te poslove nije ukinula. Naime, poslovi saradnika za ... do donošenja Odluke upravnog odbora o izmeni sistematizacije od 21.10.2011. godine nisu bili sistematizovani na nivou filijale, kao posebne organizacione jedinice, već na nivou tužene banke, a tužilac je pre zaključenja aneksa broj IX ugovora o radu od 28.10.2011. godine bio raspoređen na poslove saradnika za ... bez navođenja filijale, pa kako tužena izvršenim organizacionim promenama od 09.11.2011. godine te poslove nije ukinula u svim filijalama u Beogradu, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužena u cilju izbegavanja zakonske obaveze da Programom rešavanja viška zaposlenih utvrdi kriterijume za određivanje viška zaposlenih u slučaju smanjenja broja izvršilaca na određenim poslovima, nezakonito postupala kada je tužiocu otkazala ugovor o radu.

S obzirom da se ne može smatrati da je ukidanje radnog mesta tužioca, a time i proglašenje tužioca tehnološkim viškom rezultat objektivnih okolnosti, već upravo rezultat postupka same tužene, koja je prvo svojim preduzetim radnjama stvorila uslove za ukidanje radnog mesta tužioca, a zatim primenila otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, na štetu tužioca, to je osporeno rešenje tužene nezakonito.

Saglasno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je pravilno zaključio da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos kod tužene, zbog čega je tužena u obavezi da tužioca vrati na rad, na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Zato su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Navodi revizije koji upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu posebno razmatrani, s obzirom da u smislu člana 407. stv 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić