Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Jovan Vukčević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3100/22 od 30.09.2022. godine, u sednici održanoj 31.01.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3100/22 od 30.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3100/22 od 30.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 957/20 od 10.11.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da tužiocu na ime naknade materijalne štete u vidu razlike između isplaćene posebne penzije i zarade koju bi tužilac ostvario kod tužene u periodu od 01.05.2017. godine do 30.04.2020. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate ( bliže određeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 158.627,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3100/22 od 30.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa predlogom da se revizija odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj. U konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, imajući u vidu da pitanje naknade štete zaposlenom, zbog prestanka radnog odnosa, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju, a kod utvrđenja da nadležni organ tužene nije ponovo odlučio o radnom statusu tužioca nakon što je upravni sud poništio rešenje o njegovom prestanku radnog odnosa. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu primene odredbe člana 191. Zakona o radu, koja je u konkretnom slučaju primenjena. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete (na ime razlike između isplaćene posebne penzije i plate koju bi tužilac ostvario u utuženom periodu) podneta je 12.05.2020. godine. U tužbi je bila označena vrednost predmeta spora na 783.745,92 dinara. Podneskom od 09.02.2021.godine, tužilac je objektivno preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na ukupan iznos od 932.625,00 dinara (7.937 evra).

S obzirom na to da vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković