Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 607/21 od 31.08.2021. godine stavom prvim izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda u odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je tuženi obavezan da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica (supruga i oca) isplati iznose od još 350.000,00 dinara AA i još po 150.000,00 dinara tužiocima BB i VV, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, kao i da im na ime naknade troškova postupka isplate iznos od još 13.000,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog i tužilaca u preostalom delu i prvostepena presuda je potvrđena u usvajajućem delu i u preostalom odbijajućem delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 78.400,00 dinara. Dopunskim rešenjem istog suda Gž1 607/21 od 05.10.2021. godine, tuženi je obavezan da tužiocima pored dosuđenog iznosa na ime troškova žalbenog postupka isplati još iznos od 42.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti tog rešenja do isplate.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Ocenjujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog dozvoljena u preinačujućem delu pobijane drugostepene presude na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14, 87/18), ali da nije dozvoljena u potvrđujućem delu iste.

Primenom člana 404. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. ZPP u pobijanom potvrđujućem delu drugostepene presude, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj. Ovo iz razloga što pravno pitanje ocene postojanja uslova za isključenje objektivne odgovornosti na osnovu člana 177. Zakona o obligacionim odnosima i visine naknade nematerijalne štete, predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora, zbog čega ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužene, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke ove odluke.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 03.06.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela drugostepene presude iznosi 650.000,00 dinara za svakog od tužilaca kao običnih suparničara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe ne doseže novčani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti koji je merodavan za pravo na izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tuženog u tom (potvrđujućem) delu nije dozvoljena na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Iz izloženog razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413.ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u preinačujućem delu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je supruga a tužioci BB i VV su sinovi sada pok. GG. GG je na osnovu Ugovora o radu od 20.06.2017. godine, zasnovao radni odnos kod „Inter Safe Buissnes“ DOO Beograd na period od 365 dana za obavljanje poslova ... . Članom 1. ovog ugovora predviđeno je da će te poslove obavljati kod tuženog na osnovu ugovora o nabavci usluga iznajmljivanja radne snage zaključenog između tuženog i ovog privrednog društva. GG je stupio na rad kod tuženog 01.07.2017. godine. Navedenim ugovorom o radu u članu 4. propisano je da su poslodavac i naručilac (tuženi) dužni da stvore bezbedne uslove i organizaciju rada, da obezbede zaštitu na radu uključujući i zaštitu zdravlja zaposlenog u skladu sa zakonom i drugim propisima u oblasti zaštite na radu i svojim opštim aktima, da upoznaju zaposlenog sa merama zaštite na radu i upotrebom zaštitnih sredstava na poslovima koje obavlja, kao i o njegovim pravima i obavezama u pogledu zaštite i da zaposlenom u slučaju povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom, naknade štetu u skladu sa zakonom i svojim opštim aktima. Ugovorom o nabavci usluga iznajmljivanja radne snage „Inter safe Buissnes“ DOO Beograd kao izvršilac se obavezao da za potrebe tuženog kao naručioca, izvrši usluge angažovanja pojedinačnog broja izvršioca potrebnih profila sa uslovima, u roku i na način uređen ovim ugovorom i bliže preciziran u prilogu broj 1. Aneksom o bezbednosti i zdravlju na radu, zaštiti životne sredine i zaštiti od požara, koji je kod tuženog zaveden 31.05.2016. godine, a kod navedenog privrednog društva 27.05.2016. godine, tačkom 1. tačka 7. tuženi je prihvatio odgovornost za bezbednost i zaštitu na radu svojih zaposlenih i svih drugih lica koje angažuje za pružanje usluga izvođenja radova koji su predmet ugovora. Dana 04.07.2017. godine, kod tuženog je trebalo da dođu ovlašćena lica AMSS radi testiranja auto cisterne za transport. U jutarnjim časovima tog dana, sada pok. GG je po nalogu neposredno predpostavljenog u Sektoru za tehničku podršku tuženog, započeo pripreme za probno ispitivanje cisterne na pritisak. Prilikom stavljanja cisterne pod ispitni pritisak do 4 bara, glavni ventil cisterne dužine 80 cm i prečnika 15 cm koji se nalazio na revizionom otvoru, udario je GG u predelu grudnog koša i trbuha, na koji način je on zadobio teške telesne povrede opasne po život, usled kojih je preminuo istog dana. Protiv radnika tuženog DD, vodi se krivični postupak pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu zbog sumnje da je njegovom radnjom došlo do smrti GG. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka mašinske struke inženjera Vladislava Šugića i nalaza i mišljenja Instituta za bezbednost i zdravlje na radu, utvrđeno je da se u toku probnog ispitivanja cisterne poklopac otvora F500 naglo otvorio i udario GG u grudni koš i trbuh. Donji levi vijak za pritezanje ovog poklopca otkinut je na mestu zavarenog spoja vijka sa cevčicom, usled čega se poklopac otvora Fi 500 nasilno otvorio jer ostali vijci nisu mogli da obezbede zaptivanje pošto su vijci izašli iz svog ležišta. Kidanje zaostalog vara na predmetnom vijku dovelo je do havarije na cisterni, a oko 80% vara nije vršilo svoju funkciju pre havarije. Predmetni viljci nisu bili izrađeni u skladu sa Proračunom cisterne za isplaku tank kod L4BH prema EN 1425 od 2008. godine jer da su bili izgrađeni u skladu sa navedenim Proračunom, u kvalitetu 8.8 i zaštićeni od korozije, ne bi došlo do kidanja predmetnog vijka. Utvrđeno je da su nedostaci na pokidanom vijku u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa štetnim događajem. Te da tuženi prilikom nastanka štetnog događaja nije mogao da predvidi i spreči povređivanje sada pokojnog GG, zbog skrivenih mana na vijcima poklopca otvora Fi 500 koji se nalazio na cisterni za isplaku jer se vizuelnom kontrolom takve skrivene mane ne mogu otkriti, budući da su propusti su učinjeni od strane proizvođača cisterne, tako da ove propuste nije ustanovio ni Mašinski fakultet iz Beograda, prilikom kontrolisanja. Mašinski fakultet u Beogradu – Laboratorija CIAN sačinila je izveštaj o izvršenom incijalnom kontrolisanju prema EN 12972:2007 u kojem je između ostalog navedeno da su izvršene predviđene provere i da je verifikovano vozilo za ADR, a da je datum sledećeg redovnog kontrolisanja 18.06.2018. godine. AMSS – Centar za motorna vozila izdao je 23.07.2015. godine Sertifikat o odobrenju za vozilo za transport određenog opasnog tereta kojim potvrđuje da cisterna ispunjava uslove propisane Evropskim sporazumom o međunarodnom drumskom transportu opasnog tereta (ADR). Ovaj sertifikat je izdat na period važenja do 23.07.2016. godine a zatim je njegova važnost produžena do 23.07.2017. godine. Tužiocima je po osnovu polise osiguranja lica kod Wiener Staiditshe od 28.06.2017. godine zbog smrti GG isplaćen iznos od 100.000,00 dinara. Tuženi im je isplatio jednokratnu solidarnu pomoć zbog smrti GG u iznosu od 956.930,00 dinara koji predstavlja visinu od pet zarada kod tuženog, a privredno društvo Inter safe Buissnes“ DOO Beograd, snosilo je pogrebne troškove.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tuženi odgovaran za nematerijalnu štetu koju su tužioci pretrpeli zbog smrti bliskog lica – supruga i oca, po osnovu objektivne odgovornosti kao imalac opasne stvari (autocisterne) i obavljanja opasne delatnosti (probno ispitivanje cisterne pod pritiskom) na osnovu članova 173. i 174. Zakona o obligacoinim odnosima (ZOO). Poslodavac odgovara po pravilima objektivne odgovornosti za štetu koju je radnik pretrpeo povredom na radu ili u vezi sa radom na osnovu člana 164. Zakona o radu. Pravilno su ocenili da je tuženi kao naručilac radne snage po ugovoru o nabavci usluga iznajmljivanja radne snage i aneksom istog zaključenim sa privrednim društvom „Inter safe Buissnes“ DOO Beograd, a za koje je preuzeo obavezu zaštite na radu za angažovane radnike izjednačen sa položajem poslodavca, kao i na osnovu člana 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao lica koja se zateklo u radnoj sredini. Zato je tuženi bio u obavezi da sada pokojnom GG obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu u skladu sa zakonom na osnovu članova 16. i 80. Zakona o radu i članova 9. i 23. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br.101/05, 91/2015 i 113/2017), odnosno da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti zdravlja na radu, da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenih, kao i radna okolina, sredstva za rad i sredstva za opremu lične zaštite na radu, te da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.

Kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da nastala šteta potiče od uzroka koji se nije nalazio van stvari, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da nisu ispunjeni uslovi za oslobođenje tuženog od objektivne odgovornosti na osnovu člana 177. stav 1. ZOO. Pored toga, zaključili su da tuženi tokom provedenog postupka nije dokazao na osnovu člana 231. stav 2. ZPP, da je sada pokojni GG kritičnom prilikom postupio suprotno nalogu nadređenog lica u Sektoru za tehničku podršku, odnosno da je šteta nastala isključivo ili delimično njegovom radnjom ili radnjom trećeg lica, koju tuženi nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti, niti da je postupio u skladu sa citiranim odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, pa zato nema uslova za delimični doprinos oštećenog nastanku štete na osnovu člana 177. stav 3. ZOO.

Sledom toga drugostepeni sud je pravilno odmerio da tužilji AA kao supruzi i tužiocima VV i BB, sinovima, pripada tražena naknada za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica, pored onih dosuđenih prvostepenom presudom, u iznosima od još po 150.000,00 dinara za sinove (ukupno po 800.000,00 dinara za svakog) i još 350.000,00 dinara za suprugu (ukupno 1.000.000,00 dinara) na osnovu člana 201. stav 1. ZOO, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, tešku posledicu – smrt njihovog supruga i oca, a vodeći računa o kriterijumima za odmeravanje visine ove naknade i značaju povređenog dobra na osnovu člana 200. stav 1. ZOO.

Nisu osnovani revizijski navodi tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava, obzirom da u pravnosnažno okončanom postupku nije dokazao da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenog sada pok. GG ili trećeg lica, kao nepredvidivom i neotklonjivom da bi postojali uslovi za njegovo isključenje od objektivne odgovornosti na osnovu člana 177. stav 2. ZOO.

S obzirom na utvrđeno činjenično stanje i činjenicu da je sada pok. GG koji je bio angažovan za obavljanje poslova ..., kritičnom prilikom postupao po nalogu pretpostavljenog kada je otpočeo sa punjenjem cisterne vodom do ispitnog pritiska, to su neosnovani revizijski navodi da je on takvim postupanjem doprineo nastanku štete što bi vodilo delimičnom oslobođenju od odgovornosti za tu štetu i srazmernom umanjenju na osnovu člana 177. stav 3. ZOO. Odgovornost za štetu od opasne delatnosti od koje preti opasnost temelji se na stvorenom riziku za koji je u konkretnom slučaju odgovoran tuženi.

Preostali revizijski navodi svode se na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja kao pogrešno utvrđenog iz kog razloga se revizija ne može izjaviti na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić