U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Škorić, advokat iz ..., protiv tuženog „MAGNA SEATING“ d.o.o. Odžaci, čiji je punomoćnik Dejan Ukropina, advokat iz ..., radi poništaja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3439/20 od 31.03.2021. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3439/20 od 31.03.2021. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 637/19 od 25.08.2020. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 637/19 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba u delu u kojem tužilac traži da ga tuženi vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju, sposobnostima i radnom iskustvu ili potrebama procesa i organizacije rada tuženog kao poslodavca. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev. Poništeno je rešenje o otkazu Ugovora o radu donetog od strane tuženog broj ... od ...2019. godine, kao nezakonito i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do dana isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3439/20 od 31.03.2021. godine, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme i obavljao je poslove radnog mesta ... na projektu ... do ...2019. godine, kada mu je na osnovu rešenja tuženog broj ... od ...2019. godine otkazan ugovor o radu zbog povrede radne discipline iz člana 47. stav 3. Pravilnika o radu tuženog, neblagovremenog dostavljanja opravdanja za nedolazak na posao i člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu. Donošenju osporenog rešenja prethodilo je pisano upozorenje od 10.01.2019. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog neblagovremenog dostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti za rad za dan 28.12.2018. godine na koje upozorenje se tužilac nije izjasnio jer je istog dana obračunskoj službi tuženog dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad. Tužilac je dana 28.12.2018. godine bio sprečen za rad zbog upale grla, o čemu je obavestio svog neposrednog rukovodioca BB. Kako njegov izabrani lekar nije radio tog dana otišao je u Hitnu medicinsku pomić DZ Odžaci, gde mu je rečeno da će njegov izabrani lekar otvoriti bolovanje na osnovu evidencije javljanja u Domu zdravlja. Njegov izabrani lekar mu je potvrdu izdao 10.01.2019. godine, kada je počeo da radi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan jer tuženi nije mogao otkazati Ugovor o radu tužiocu na osnovu člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu kod činjenice da je njegov izostanak sa rada bio opravdan.

Drugostepeni sud, imajući u vidu odredbu člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu i odredbu člana 47. Pravilnika o radu tuženog smatra neprihvatljivim zaključak prvostepenog suda da tuženi nije imao zakonski osnov za otkaz ugovora o radu jer je navedeni otkazni razlog predviđen kao povreda radne discipline. Međutim, kod utvrđenog da tužilac zbog novogodišnjih praznika nije imao mogućnost da se obrati izabranom lekaru u ambulanti u krugu tuženog, a zatim da zbog početka rada istog lekara do 10.01.2019. godine nije mogao da dobije potvrdu o sprečenosti za rad, prihvata kao pravilan zaključak prvostepenog suda da ne postoji odgovornost tužioca za neblagovremeno dostavljanje potvrde o sprečnosti za rad za dan 28.12.2018. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijana odluka se zasniva na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05...), propisano je da poslodavac može da otkaže Ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a članom 179. stav 3. tačka 2. ovog zakona da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona. Članom 103. Zakona o radu propisano je da je zaposleni dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Odredbom člana 94. stav 2. tačka 3. Pravilnika o radu tuženog propisano je da poslodavac otkazuje zaposlenom Ugovor o radu posebno po osnovu sledećih povreda radnih obaveza: neopravdanog odsustva sa posla, a stavom 3. tačka 47. istog člana da poslodavac zaposlenom otkazuje Ugovor o radu u slučaju povrede radne discipline i to neblagovremenog nedostavljanja opravdanja za nedolazak na posao (kao npr. doznaka, poziva za sud i tome slično).

Po oceni Vrhovnog suda, nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti zaposlenog za rad u roku predviđenom članom 103. Zakona o radu može biti razlog za otkaz ugovora o radu zaposlenom, ali to zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja. Navedenom zakonskom odredbom, kao i citiranim odredbama Pravilnika o radu predviđeno je da se povredom radne obaveze smatra i neblagovremeno nedostavljanje opravdanja za nedolazak na posao, ali smisao i cilj ovih odredaba je da se obaveže zaposleni, čak i u situaciji kada je zbog bolesti sprečen da radi, da u primerenom roku obavesti poslodavca o svojoj sprečenosti za rad kako bi on mogao da blagovremeno reaguje i omogući zamenu zaposlenog, odnosno omogući da se proces rada nesmetano odvija. U konkretnom slučaju tužiocu je rešenjem tuženog od 07.06.2019. godine otkazan ugovor o radu zbog svojom krivicom učinjene povrede radne obaveze i nepoštovanja discipline, te mu je stavljeno na teret da do dana donošenja rešenja otkaza ugovora o radu nije dostavio doznaku za bolovanje za dan 28.12.2018. godine, niti je na bilo koji način opravdao svoj izostanak. Među strankama nije sporno da je tužilac bio odsutan sa posla dana 28.12.2018. godine i da je potvrdu o privremenoj sprečenosti za taj radni dan predao poslodavcu 10.01.2019. godine po proteku roka iz člana 103. stav 1. Zakona o radu. Međutim, u konkretnom slučaju tužilac je blagovremeno reagovao u smislu svoje obaveze obaveštavanja neposrednog rukovodioca, odnosno poslodavca o svojoj sprečenosti za rad, jer je 28.12.2018. godine, kada je osetio zdravstvene tegobe, odmah obavestio nadređenog BB da je zbog bolesti sprečen da dođe na posao. Tužilac nije predao poslodavcu potvrdu u roku od tri dana od dana nastupanja sprečenosti za rad, pri čemu se radi o periodu novogodišnjih i božićnih praznika, a tuženi je morao uzeti u obzir i isto prihvatiti budući da je potvrda izdata od strane izabranog lekara tužioca.

Dakle u situaciji kada je tužilac obavestio svog neposrednog rukovodioca da je privremeno sprečen za rad 28.12.2018. godine, nedostavljanje pismene potvrde o sprečenosti za rad, u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti, a pri čemu je potvrdu mogao da dobije od izabranog lekara tek 10.01.2019. godine kada je izabrani lekar počeo da radi, ne može se kvalifikovati kao povreda radne obaveze, jer u konkretnom slučaju nema krivice zaposlenog, niti postoji opravdani razlog za otkaz ugovora o radu tužiocu na osnovu člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu.

Imajući u vidu izloženo, neosnovani su navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava, dok se deo revizijskih navoda odnosi na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u odnosu na vremenski period u kome tužilac nije mogao da dostavi potvrdu izabranog lekara, što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Iz iznetih razloga na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju i sudskih taksi po ovom pravnom leku, je odbijen s obzirom da ovi troškovi nisu bili nužni za vođenje parnice.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić