U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Lukić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3093/18 od 19.10.2018. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3093/18 od 19.10.2018. godine i Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2913/15 od 08.06.2018. godine, tako što se ODBIJAJU kao neosnovani tužbeni zahtevi tužioca za utvrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova počev od 08.02.2010. godine i da mu po tom osnovu pripadaju sva prava i obaveze iz radnog odnosa, i za isplatu neisplaćenih zarada za period jul mesec 2013. godine zaključno sa avgustom mesecom 2016. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao i njegov zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj na ime naknade troškova ovog postupka isplati 12.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3093/18 od 19.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2913/15 od 08.06.2018. godine, a odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka. Navedenom prvostepenom presudom, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca ovde tužene počev od 08.02.2010. godine i da mu po tom osnovu pripadaju sva prava i obaveze iz radnog odnosa. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime neisplaćenih zarada isplati označene novčane iznose za period počev od juna meseca 2013. godine, zaključno sa avgustom mesecom 2016. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. u narednom mesecu pa do konačne isplate, kao i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, za isti vremenski period. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 320.898,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova sastava ovog odgovora.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana, zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nije osnovan revizijski navod tužene da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, obzirom da je činjenično stanje utvrđeno na osnovu onog utvrđenog u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je započeo sa radom kod tužene marta meseca 2009. godine na radnom mestu policajca u ... pri Policijskoj upravi ..., na određeno vreme. Početkom 2012. godine, potpisao je sa tuženom rešenje o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme u istoj PU ..., a primerak ovog rešenja nije dobio iz bezbednosnih razloga. Tužena mu je isplaćivala zaradu zaključno sa majem 2013. godine i posle toga je prestala da to čini, bez objašnjenja. Nije dobio rešenje o prestanku radnog odnosa, niti se on obraćao tuženoj pre nego što je podneo tužbu u ovom radnom sporu. Čitanjem uverenja Republičkog fonda PIO, utvrđeno je da je tužilac po osnovu rada kod tužene bio osiguran u periodu od 08.02.2010.godine do 31.05.2013. godine, kada je odjavljen sa osiguranja po osnovu odsustva sa rada dužem od šest meseci. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka finansijske struke utvrđena je visina mesečnih zarada koje bi tužilac ostvario u traženom periodu. Tužbu u ovoj pravnoj stvari tužilac je podneo 12.11.2015. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da u konkretnoj situaciji kada tužena nije donela rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu, odnosno neku odluku o regulisanju njegovog radnopravnog statusa, što je bila u obavezi da učini na osnovu članova 175. i 185. Zakona o radu, odnosno nije dokazala da je to učinila, a na njoj je teret dokazivanja te činjenice; da je zbog toga u obavezi da tužiocu isplati izostale zarade za traženi period u utvrđenoj visini na osnovu člana 104. Zakona o radu i člana 146. Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.101/05...92/11).

Međutim, po stanovištu ovoga suda, tužena u reviziji osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i to člana 195. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...32/13), u to vreme važećeg, kojim je propisano da se sudska zaštita u radnom sporu može tražiti u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava.

Bez obzira na to što nije primio rešenje o prestanku radnog odnosa, tužilac je za povredu svog prava saznao juna meseca 2013. godine, počev od kada je tužena prestala da mu isplaćuje zaradu. Kako je tužbu u ovom radnom sporu podneo 12.11.2015. godine; on je prekludiran u zaštiti svog radnopravnog statusa, zbog čega je ovaj sud preinačio nižestepene presude i odbio zahtev tužioca za utvrđenje da je kod tužene u radnom odnosu na neodređeno vreme. Budući da od ovog glavnog zahteva – utvrđenja postojanja radnog odnosa, zavisi sudbina zahteva za isplatu naknade štete u visini pripadajućih plata i doprinosa za socijalno osiguranje, kao pravnih posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu, to su i ovi zahtevi odbijeni.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1, 154. stav 2, 162. i 163. stav 2. ZPP, na ime troškova sastava žalbe prema AT. Troškovi prvostepenog postupka i sastava revizije nisu dosuđeni jer ih tužena nije opredeljeno zahtevala.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić