Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) - u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tužene od 01.11.2008. godine. U 2017. godini je bila raspoređena na poslovima ... u Odeljenju za ... . Šef ovog odeljenja je bio nadležan da sačinjava izveštaje o prisutnosti na radu zaposlenih, koji se dostavljaju računovodstvu jer su osnov za obračun zarade. U izveštaju za septembar 2017. godine šef je za tužilju upisao 166 radnih sati, nakon što mu je tadašnja načelnica ukazala da je netačan izveštaj da tužilja ima 168 radnih sati. Izveštaj sa umanjenjem broja radnih sati za 2 sata je dostavljen računovodstvu za taj mesec. Tužilja je stranka u većem broju postupaka pred sudovima i javnim tužilaštvima po raznim osnovima, pa je u septembru 2017. godine izlazila s posla radi odlaska u Osnovni sud u Leskovcu, jer je, kao privatni tužilac, vodila krivični postupak protiv tadašnjeg Opštinskog pravobranioca, pri čemu o svom odsustvu nije obavestila neposrednog rukovodioca. Tužilja smatra da je trpela diskriminaciju od strane tužene zbog političke opredeljenosti, ali i zbog činjenice da protiv tužene vodi postupke radi zaštite od zlostavljanja na radu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da nema osnova za zaključak da je od strane poslodavca tužilja stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na druga zaposlena lica, odnosno da je zbog ličnog svojstva ili različite političke opredeljenosti povređeno pravo ličnosti i pravo iz radnog odnosa. Postupanjem tužene nije učinjena diskriminacija na radu u smislu odredbi člana 16. st. 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 18. Zakona o radu, pa je iz ovih razloga odbijen tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili tužbeni zahtev tužilje i zaključili da nema diskriminacije u konkretnom slučaju.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“ broj 22/09) propisano je da izraz diskriminacija i diskriminatorsko postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili gupe, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili entičkom poreklu, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orjentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarno odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom člana 16. stav 1. istog zakona propisano je da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnih odnosa, ili uživanja pod pojedinim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

Odredbom člana 18. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14) propisano je da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu prošlost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima, ili neko drugo lično svojstvo.

Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja evidencije o prisutnosti na radu u Opštinskoj upravi opštine Vlasotince je propisano vođenje evidencija o prisutnosti na radu zaposlenih. Prema članu 23. navedenog pravilnika, službeni ili privatan izlazak zaposlenog u toku radnog vremena mora biti pismeno odobren od strane rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice u kojoj zaposleni radi.

Vrhovni kasacioni sud ukazuje da diskriminacija predstavlja nejednako postupanje ili pravljenje razlike jednog lica u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji, zasnovano na ličnim svojstvima. U konkretnom slučaju nije povređeno načelo jednakosti, niti je učinjena diskriminacija prema tužilji time što joj je za septembar 2017. godine zarada obračunata za stvarni broj radnih sati na osnovu izveštaja rukovodioca organizacione celine. Postupanje tužene je u skladu sa navedenim Pravilnikom i činjenicom da je tužilja u septembru 2017. godine odsustvovala sa posla 2 radna sata, radi odlaska na suđenje koje se vodi po njenoj privatnoj tužbi, pri čemu za izlazak nije imala pismeno odobrenje neposrednog rukovodioca.

Suprotno revizijskim navodima, radnje tužene koje je tužilja označila kao diskriminatorsko postupanje, ne mogu se kvalifikovati kao diskriminacija u smislu citiranih zakonskih normi.

Iz navedenih razloga, s obzirom da se ostalim navodima revizije osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Imajući u vidu da tužilja nije uspela u postupku po reviziji, to joj nisu dosuđeni troškovi ovog postupka, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić