Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milija Simić, advokat iz ..., protiv tuženog BB AD ..., koga zastupa Branislav Tomašev, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 169/19 od 21.06.2019. godine, u sednici održanoj 25.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž1 169/19 od 21.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu P1 304/18 od 18.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor tuženog o stvarnoj nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužioca kojim je tražioca da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu tuženog od 20.09.2017. godine u celosti kao nezakonito i da se obaveže tuženi da ga vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž1 169/19 od 21.06.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđeno je prvostepeno rešenje u stavu drugom i trećem izreke, a žalba tužioca u odnosu na ovaj deo odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odlučeno je da troškovi odgovora na žalbu ne dosuđuju.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

U konkretnom slučaju, tužilac je 29.12.2017. godine podneo tužbu radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa od 20.09.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zaključen, usled pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka nad tuženim poslodavcem kao stečajnim dužnikom. Sudovi su prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu cenili blagovremenost podnete tužbe, te utvrdili da je tužiocu rešenje o prestanku radnog odnosa uručeno 26.09.2017. godine, te kako je tužbu podneo 29.12.2017. godine, po proteku roka od 60 dana koji je propisan članom 195. stav 2. Zakona o radu, to je tužba odbačena kao neblagovremena.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 13/17) u članu 195. stav 1. propisuje da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposlen saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, a stavom 2. propisano je da rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Rok koji je propisan članom 195. stav 2. Zakona o radu je prekluzivan rok, čijim se protekom gubi pravo na pravnu zaštitu i na ovaj rok se ne primenjuju pravila o prekidu i zastoju rokova. Kako je tužiocu rešenje o prestanku radnog odnosa dostavljeno 26.09.2017. godine, a tužbu za poništaj ovog rešenja je podneo 29.12.2017. godine, to su nižestepeni sudovi pravilnom primenom člana 195. Zakona o radu, odbacili tužbu kao neblagovremenu.

Tužilac navodi da je za povredu prava saznao u momentu objavljivanja odluke Privrednog apelacionog suda Pvž 453/17 od 24.11.2017 godine, kada je ova odluka objavljena na oglasnoj tabli Privrednog suda u Kragujevcu, te je od tada počeo da teče rok za podnošenje tužbe propisan članom 195. stav 2. Ovi navodi tužioca su neosnovani jer se objavljivanje rešenja kojim je poništeno rešenje o otvaranju stečaja, ne može smatrati danom saznanja za povredu prava zaposlenog, već je dan saznanja za povredu prava dan kada je tužilac primio pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu, a to je 26.09.2017. godine. Osim toga, na osnovu člana 77. Zakona o stečaju, otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima i ovaj otkaz prouzrokuje sve posledice, kao i otkaz ugovora o radu iz drugih zakonom dozvoljenih razloga. Obustava stečaja nema za posledicu vraćanje u stanje koje je bilo pre otvaranja stečaja, tako da se dan saznanja za objavljivanje rešenja kojim je poništeno rešenje o otvaranju stečaja ne može smatrati kao dan saznanja za povredu prava zaposlenog u pogledu proteka roka za podnošenje tužbe u smislu člana 195. Zakona o radu.

Revizijskim navodima se ponavljaju žalbeni razlozi da tuženi tokom postupka nije bio uredno zastupan. Međutim, kako je u vreme podnošenja tužbe tuženi bio aktivno privredno društvo koje je ovlastilo advokata Branislava Tomaševa za zastupanje u ovoj pravnoj stvari, to su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje da tuženi tokom postupka nije uredno zastupan.

Na osnovu člana 414. stav 1. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić