Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničko bolničkog centra “Dr Dragiša Mišović” Dedinje, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1922/23 od 19.05.2023. godine, u sednici održanoj 05.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1922/23 od 19.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1922/23 od 19.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5458/21 od 22.09.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime razlike plate do minimalne zarade, za period od februara 2019. godine zaključno sa junom 2021. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim i četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade materijalne štete zbog neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, bliže određene u izrekama. Stavom petim izreke, povučena je tužba u delu u kom je traženo da se obaveže tuženi da tužilji isplati razliku plate između isplaćene plate i minimalne zarade za period od juna 2018. godine zaključno sa januarom 2019. godine. Stavom šestim izreke, tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 66.000,00 dinara sa kamatom.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1922/23 od 19.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu sedmom izreke prvostepene presude tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka i odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova prvostepenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanim delom presude je naknada štete na ime neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Odluke nižestepenih sudova, kojima je odbijen tužbeni zahtev za isplatu navedenih naknada, u skladu su sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Iz ovih razloga, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, odnosno nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 02.07.2021. godine, a vrednost pobijanog dela potraživanja je 180.717,09 dinara i ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužilje nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković