Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Radulović, advokat iz ..., protiv tuženog „FEMAN“ DOO Jagodina, čiji je punomoćnik Mlađan Ivanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2587/20 od 24.08.2021. godine, u sednici održanoj 02.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2587/20 od 24.08.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2587/20 od 24.08.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P1 369/17 od 30.06.2020. godine, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa za period od 02.02.2009. godine do 22.11.2016. godine isplati na ime izgubljene zarade 2.243.169,02 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da za tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje koje Fond PIO obračunava na bruto osnovicu, a na napred navedene neto iznose iz stava prvog izreke odluke, po propisima i osnovici koja važi u momentu uplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 295.782,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2587/20 od 24.08.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu u kom je usvojen zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa za period od februara 2009. godine zaključno sa septembrom 2016. godine isplati na ime izgubljene zarade iznos od 2.196,705,02 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti svakog mesečnog iznosa do isplate i u stavu drugom izreke kojim je obavezan tuženi da za tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Fondu PIO, na osnovicu koju čine iznosi bliže određeni potvrđenim delom stava prvog izreke, po propisima koji važe u momentu uplate. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalim delovima stava prvog i drugog izreke i u stavu trećem izreke i predmet u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, obavezan je tuženi da tužiocu, zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period u kome nije radio (od 02.02.2009. godine zaključno sa septembrom 2016. godine), s obzirom da je presudom, koja je postala pravnosnažna 05.10.2016. godine poništeno, kao nezakonito rešenje tuženog od 02.02.2009. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezan tuženi da tužiocu, umesto da ga vrati na rad, isplati 100.000,00 dinara, sa kamatom. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačenjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu prava zaposlenog kome je prestao radni odnos bez pravnog osnova da zahteva naknadu štete u visini izgubljene zarade za period u kome nije radio, kada umesto vraćanja na rad zahteva naknadu štete. Ovo, jer zaposleni u situaciji kada mu je prestao radni odnos bez pravnog osnova, saglasno članu 191. stav 1. i 5. Zakona o radu, može zahtevati da se vrati na rad, da mu se isplati naknada štete u visini izgubljene zarade i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome nije radio, stim što zaposleni, ukoliko ne zahteva da se vrati na rad, može zahevati da se obaveže poslodavac da mu isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice. Iz navedenog sledi da tužilac nezavisno od toga da li traži vraćanje na rad ili umesto toga naknadu štete, ima pravo da zahteva i naknadu štete u visini izgubljene zarade za period u kome nije radio, a do pravnosnažnosti odluke kojom je utvrđeno da mu je prestao radni odnos bez pravnog osnova, odnosno odluke kojom je poništeno, kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu.

S obzirom da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dovzoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade štete podneta je 19.09.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 2.196.705,02 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje i u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tuženog nedozvoljena, na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić