Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2702/18 od 15.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu P1 33/17 od 07.02.2018. godine u prvom i trećem stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužilaca BB, GG, DD, ĐĐ i EE i potvrđena prvostepena presuda u drugom i četvrtom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci BB, GG, DD, ĐĐ i EE, kao i tuženi su blagovremeno preko punomoćnika izjavili revizije, obe parnične stranke zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitijući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. istog ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog na poslovima inkasanta na naplatnoj stanici u ... po Aneksima ugovora o radu koji je propisivao obavezu svakog tužioca da u postupku naplate putarina poštuje Pravilnik o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta IV br.953-03-2393 od 14.03.2008. godine. Taj Pravilnik je prestao da važi dana 07.06.2010. godine i istog dane je stupio na snagu novi Pravilnik o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta. Međutim, osporenim rešenjima o otkazu ugovora o radu, tužiljama AA i VV je stavljeno na teret da su, u periodu od 08.06.2010. godine do 28.06.2010. godine, vršile naplatu putarine po magnetnoj kartici u zatvorenom sistemu naplate suprotno propisanoj proceduri rada i dužnosti inkasansta iz prethodno važećeg Pravilnika od 14.03.2008. godine. Tužiocima BB, GG, DD, ĐĐ i EE, otkazan je ugovor o radu zbog toga što su do 07.06.2010. godine vršili naplatu putarine po magnetnoj kartici u zatvorenom sistemu naplate suprotno propisanoj proceduri rada i dužnostima inkasanta iz Pravilnika o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta iz 2008. godine. Stavljeno im je na teret da su učinili povrede radnih obaveza koje se odnose na nevraćanje kusura učesnicima u saobraćaju, zloupotrebu magnetnih kartica u vezi sa zamenom magnetnih kartica između vozača i propuštanje da se u knjigu upišu podaci o nevršenju prekategorizacije vozila, unovčavanju bonova, na način određen u osporenim rešenjima. Pre prestanka radnog odnosa, tužioci su upozoreni na razloge za otkaz ugovora o radu, a upozorenje je potpisao direktor Sektora za pravne, imovinske, kadrovske i opšte poslove na osnovu ovlašćenja generalnog direktora tuženog od 18.03.2008. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama odlučeno o tužbenim zahtevima, uz jasne i potpune razloge koje prihvata revizijski sud, pa stoga navodi podnosilaca revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Pravilna je ocena nižestepenih sudova da zastarelost za davanje otkaza nije nastupila, jer od dana kada je direktor tuženog obavešten o činjenicama i dokazima koji su osnov za davanje otkaza do donošenja osporenih rešenja nije protekao rok od tri meseca iz člana 184. stav 1. Zakona o radu.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako je zaposleni svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Pravilnik o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta IV br.953-03-2393 od 14.03.2008. godine propisuje posebnu proceduru rada za sve zaposlene koji rade sa novcem. Po dolasku na posao, zaposleni upisuju iznos ličnog novca u Knjigu ličnog novca i istu odlažu na posebno predviđeno mesto. Mesto za odlaganje ličnog novca i Knjige određuje šef Odseka. Pravilnik propisuje zabranu držanja ličnog novca van propisanog mesta. Inkasant je dužan da u toku svoje smene upisuje sve sporne situacije sa tačnim vremenom u Kabinsku knjigu. O svim neregularnim situacijama u toku smene, neposredni izvršilac je dužan da sačini službeni belešku koju overava odgovorno lice. Inkasant vrši naplatu putarine tako što najpre vizuelno određuje stvarnu kategoriju vozila i taj podatak unosi u računar. U zatvorenom sistemu naplate putarine, inkasant uzima karticu i ubacuje je u čitač (MAG), a u otvorenom sistemu potvrđuje kategoriju. Nakon pojave cene na ekranu, ukucava tačan primljeni iznos novca od učesnika u saobraćaju, a po prijemu tog iznosa potvrđuje naplatu i izdaje odštampanu priznanicu o izvršenoj naplati putarine. Ukoliko učesnik u saobraćaju ne preuzme priznanicu, inkasant je dužan da istu poništi cepanjem preko pola i baci je u korpu za otpatke – odmah, pošto vozilo pređe mehaničku barijeru, a u svakom slučaju pre određivanja kategorije sledećeg vozila koje dolazi na naplatno mesto. Prekategorizacija se vrši kada se utvrdi neusklađenost između vizuelno utvrđene kategorije vozila od strane inkasanta i stvarne kategorije, a obračun putarine se vrši na osnovu podataka o stvarnoj kategoriji vozila. Prekategorisana kartica se ubacuje u kutiji za anomalije, pošto se na njenoj poleđini konstatuje sa koje na koju kategoriju vozila je izvršena prekategorizacija, vreme naplate i ID kod inkasanta. Inkasantu je zabranjeno da unovčava bonove tuženog. Zaposleni su u obavezi da poštuju Pravilnik u postupku naplate putarine, što je kao obaveza predviđeno Aneksom ugovora u radu za svakog tužioca.

Imajući u vidu da su tužioci BB, GG, DD, ĐĐ i EE u opisanim situacijama, prilikom obavljanja poslova svog radnog mesta postupali na način koji je zabranjen, odnosno suprotan odredbama Aneksa ugovora o radu i odredbama opšteg akta tuženog - Pravilnika o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta od 14.03.2008. godine, i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, postojao je osnov za otkaz ugovora o radu primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. Donošenju rešenja prethodilo je pismeno upozorenje tužiocima o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, čime je poštovana i odredba člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu. Imajući u vidu da je tužiocima zakonito prestao radni odnos, to nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu, da se tužioci vrate na rad. Stoga, nisu osnovani navodi revizije tužilaca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tužiljama AA i VV je nezakonito prestao radni odnos, jer im je ugovor o radu otkazan zbog povreda radnih obaveza i procedura utvrđenih Pravilnikom o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta od 14.03.2008. godine, iako je u vreme učinjenih povreda (posle 07.06.2010. godine) bio na snazi novi Pravilnik tuženog koji je stupio na pravnu snagu 07.06.2010. godine. Pravilno je drugostepeni sud ocenio irelevantnim žalbeni navod, koji tuženi i sada ističe u reviziji da i prethodni i važeći Pravilnik sadrže ista normativna rešenja. Tuženi je bio u obavezi (propustio je) da po stupanju na snagu novog Pravilnika, izvrši izmenu Aneksa ugovora o radu za tužilje AA i VV, usaglašavanjem ugovora sa važećim internim aktima. Stoga su rešenja o otkazu ugovora o radu tužiljama pravilno poništena kao nezakonita.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić