Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljana Krstić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Panjević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4147/18 od 21.03.2019. godine, u sednici održanoj 04.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4147/18 od 21.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4147/18 od 21.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5242/15 od 31.01.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime duga isplati 932.940,59 dinara. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4147/18 od 21.03.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužilje je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o reviziji tužene, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku u kome je tužba podneta 05.07.2010. godine, ali je prvostepena odluka kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4860/13 od 23.01.2015. godine, pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike između garantovane zarade koju je tuženi tužilji isplatio i pune zarade koja bi tužilji pripadala da nije bilo poremećaja u poslovanju kod tuženog u spornom periodu. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda Srbije, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate razlike zarade podneta je 05.07.2010. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 932.940,59 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 104,2161 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 8.951,98 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić