.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3485/2019
20.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Vukčević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4460/18 od 04.07.2019. godine, u sednici održanoj 20.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4460/18 od 04.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4460/18 od 04.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1442/17 od 18.10.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime razlike u visini isplaćene posebne penzije i zarade koju bi tužilac ostvario u periodu od 11.04.2014. godine do 31.03.2017. godine, isplati novčane iznose sa zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 153.482,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4460/18 od 04.07.2019. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Odbijen je i zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužena, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, imajući u vidu da pitanje naknade štete zaposlenom, u konkretnom slučaju usled nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju, utvrđivanjem činjenica da li zaposleni trpi štetu koja je u uzročno posledičnoj vezi sa nezakonitim i nepravilnim radom tužene. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda u pogledu primene odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, koja je u konkretnom slučaju primenjena. Pored navedenog, revident nije dokazao da u konkretnom slučaju postoji različita sudska praksa u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Tužbom podnetom 07.04.2017. godine tužilac je tražio da se tužena obaveže da mu naknadi materijalnu štetu na ime razlike između isplaćene posebne penzije i plate koju bi tužilac ostvario u periodu od 11.04.2014. godine do 31.03.2017. godine, sa zakonskom zateznom kamatom. Ovako postavljen tužbeni zahtev tužilac je u tužbi opredelio u visini od 674.816,84 dinara. Podneskom od 17.09.2018. godine tužilac je preinačio tužbu i predmetnu naknadu zatražio u ukupnom iznosu od 694.141,70 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Dozvoljenost revizije izjavljene protiv pravnosnažne presude donete posle 31.05.2014. godine u parnicama iz radnih odnosa, van radnih sporova o postojanju, zasnivanju i prestanku radnog odnosa, ceni se primenom novelirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
