Protiv pravnosnažne presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju na koju je tužena odgovorila.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je radio kod tužene od 03.01.2003. do 30.06.2006. godine na radnom mestu poslovi ..., u Odseku za ... Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), da bi 01.07.2006. godine bio raspoređen na radno mesto poslovi ... u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja narkotika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Uprave kriminalističke policije. Iako je 13.09.2005. godine stupio na snagu novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojim je, u okviru Uprave kriminalističke policije sistematizovana Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, čime su se stekli uslovi za primenu odredaba o platama u skladu sa Zakonom o organizaciji nadležnosti državnih organa suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela i Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, tužena nije nikada isplaćivala tužiocu zaradu u pripadajućem dvostrukom iznosu. Iznosi dosuđeni stavom prvim izreke prvostepene presude (sveukupno 1.675.703,81 dinar) predstavljaju iznose neisplaćene zarade, obračunate u dvostrukom iznosu od neto osnovne zarade (u iznosu od 100%, bez stimulacija i minulog rada) koju je tužilac primao u poslednjem mesecu pre raspoređivanja u SBPOK umanjene za iznose koji su tužiocu isplaćeni na ime neto zarade. Visinu pripadajućeg neisplaćenog iznosa zarade prvostepeni sud je utvrdio na osnovu nalaza veštaka ekonomsko- finansijske struke i obavezao tuženu da ga isplati tužiocu sa zakonskom zateznom kamatom i pripadajućim doprinosima za socijalno osiguranje.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužioca. Primenivši odredbe ZPP prema kojima je stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojima osporava navode i dokaze protivnika u skladu sa zakonom (član 228) i snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava koje tvrdi da ima (član 231), drugostepeni sud je ocenio da tužilac nije dokazao da mu pripada traženi iznos jer je sudski veštak primenio neodgovarajuću metodologiju kada je iskazao osnovnu platu koju je tužilac imao pre raspoređivanja na radno mesto u SBPOK. Stoga je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio postavljeni tužbeni zahtev kao neosnovan. S obzirom na akcesorni karakter zahteva za uplatu doprinosa za socijalno osiguranje, drugostepeni sud je ožalbenu presudu i u tom delu preinačio i odbio i zahtev za uplatu traženih doprinosa za socijalno osiguranje.

Ceneći revizijske navode tužene, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da tužilac osnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005...32/2013) propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (član 101. stav 1).

Zakonom o organizaciji nadležnosti državnih organa suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04-dr.zakon, 45/05, 61/05, 72/09) važećim u utuženom periodu propisano je da se u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove obrazuje Služba za suzbijanje organizovanog kriminala radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 2. tog zakona (član 10. stav 1), a odredbama člana 18. da lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila na odgovarajućim poslovima i zadacima u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove (stav 1), između ostalog, kao i da plate iz stava 1. uređuje Vlada (stav 2).

U skladu sa odredbom člana 18. stav 2. navedenog zakona, Vlada je donela Uredbu o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“, br. 14 od 20. februara 2003, 67/05, 105/05, 114/14) kojom je uredila plate lica koja obavljaju poslove i zadatke u, između ostalog, Službi za suzbijanje organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova (član 1) i propisala da se plate obračunavaju i isplaćuju u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarivali na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacione jedinice iz člana 1. ove uredbe (član 2. stav 1) i da se prilikom obračunavanja dvostrukog iznosa plate ne uzimaju u obzir dodaci na platu utvrđeni zakonom (član 3. stav 5).

S obzirom na izloženo, stav je Vrhovnog kasacionog suda da zaposleni koji su, pre stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala, bili radno angažovani u MUP (pa tako i tužilac) imaju pravo na isplatu dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarivali u spornom periodu u odnosu na visinu osnovne plate koju bi primali na radnom mestu na kome su bili prethodno radno angažovani, do momenta premeštaja u pomenutu službu. Ovo pravo ustanovljeno je Zakonom o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela i, neposredno, navedenom uredbom. To podrazumeva da svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa osnovne plate kod Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Dakle, kao merilo za obračun dvostrukog iznosa osnovne plate u čitavom spornom periodu ne može služiti iznos koji je tužiocu isplaćen u mesecu koji je prethodio raspoređivanju na radno mesto u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, bez uzimanja u obzir promene u visini osnovne plate koje su usledile u pomenutom spornom periodu obračuna, kako je to pravilno učinio prvostepeni sud.

U tom smislu, prvostepeni sud je pravilno zaključio da tužiocu pripada pravo na naknadu štete zbog manje isplaćene plate koju je ostvario po osnovu rada i vremena provedenog u radu za utuženi period u ukupnom iznosu koji je dosuđen prvostepenom presudom sa zakonskom zateznom kamatom, u svemu prema sadržini nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, kao i pravo na isplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje na dosuđene iznose zarade.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, primenom procesnih ovlašćenja iz člana 416. stav 1. ZPP, preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu kojom je obavezana tužena da tužiocu isplati naknadu štete zbog manje isplaćenih plata u ukupnom iznosu od 1.675.703,81 dinar sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno dosuđene mesečne iznose kako je to navedeno u prvom stavu izreke prvostepene presude i obavezao tuženu da u korist tužioca izvrši uplatu socijalnih doprinosa (za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti) na dosuđene iznose.

Imajući u vidu da tužena nije uspela u postupku po žalbi, odbijen je njen zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Odluku o troškovima postupka po reviziji iz drugog stava izreke Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredaba članova 153. stav 1, 154. i 165. stav 2. u vezi sa članom 163. stav 1. ZPP, s obzirom na uspeh tužioca u sporu, vodeći računa samo o troškovima koji su bili potrebni, pa je obavezao tuženu da naknadi tužiocu troškove revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara koji se odnose na sastav revizije od strane advokata u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Tužiocu nisu priznati troškovi za sudske takse s obzirom da oni nisu opredeljeni ni po iznosu ni po vrsti.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić