Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Lekić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Kazneno-popravnog zavoda Požarevac - Zabela, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1257/21 od 13.04.2021. godine, u sednici održanoj 02.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv rešenja kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka sadržanog u stavu prvom izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1257/21 od 13.04.2021. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1257/21 od 13.04.2021. godine, stava drugog i trećeg izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1257/21 od 13.04.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1915/12 od 17.04.2012. godine i ukinuta je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1915/12 od 17.04.2012. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je, kao nesnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P 684/11 od 21.12.2011. godine u stavu prvom i drugom izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene plate u periodu od 01.01.2007. godine do 14.01.2011. godine isplati pojedinačne mesečne novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate i obavezana je tužena da na ime tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalisko osiguranje i dodatne doprinose za PIO u visini od 12/16 za uvećani staž na iznos zarade od 654.225,35 dinara, za svaki mesečni neto iznos iz stava prvog izreke presude za period od 01.01.2007. godine do 14.01.2011. godine nadležnom Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, Filijali Požarevac. Stavom drugim izreke preinačena je presuda Osnovnog suda u Požarevcu P 684/11 od 21.12.2011. godine u stavu trećem izreke i obavezana tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 155.362,25 dinara.

Protiv navedene odluke donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka primenom člana 412. u vezi člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju spisa, presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1915/12 od 17.04.2012. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Požarevcu P 684/11 od 21.12.2011. godine i odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ima naknade štete zbog manje isplaćene plate u periodu od 01.01.2007. godine do 14.01.2011. godine isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate i da na ime tužioca uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i dodatne doprinose za PIO u visini od 12/16 za uvećani staž, na iznos zarade od 654.225,35 dinara, za svaki mesečni neto iznos za period od 01.01.2007. godine do 14.01.2011. godine nadležnom Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, Filijali Požarevac.

Tužilac je 31.12.2018. godine podneo predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno završenog presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1915/12 od 17.04.2012. godine, iz razloga propisanih članom 422. stav 1. tačka 10. ZPP, sa obrazloženjem da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo presudu u predmetu „Mirković i drugi protiv Srbije“ dana 26.06.2018. godine (objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 60/18 od 03.08.2018. godine), a po predstavkama br. 27471/15 i 12 drugih, i utvrdio da su pritužbe prema članu 6. stav 1. Konvencije u vezi sa neujednačenom sudskom praksom domaćih sudova koje su podneli podnosioci predstavke prvi, drugi, šesti, sedmi, osmi, deveti, deseti, jedanaesti, trinaesti, četrnaesti, petnaesti, šesnaesti, sedamnaesti i osamnaesti podnosilac predstavke, prihvatljive, jer je smatrao da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u vezi sa neujednačenom sudskom praksom domaćih sudova u pogledu navedenih podnosilaca predstavke i da je podnosiocama povređeno pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, a koje je u vezi sa neujednačenom sudskom praksom domaćih sudova (paragraf 155. tačka 4. Presude); da traži ponavljanje postupka jer je stekao mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava u predmetu Mirković i drugi protiv Srbije koja je postala pravnosnažna shodno članu 44. stav 2. Konvencije dana 03.12.2018. godine, s obzirom da se u ovoj parnici radi o istom činjeničnom i pravnom osnovu, kao i kod podnosilaca predstavke, te da je donošenjem presude Osnovnog suda u Požarevcu P 684/11 od 22.12.2011. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1915/12 od 17.04.2012. godine lišen prava na pravično suđenje.

Odlučujući o predlogu za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka drugostepeni sud je zaključio da su se ispunili uslovi za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka, primenom člana 422. stav 1. tačka 10. i člana 429. stav 4. ZPP i dozvolio je ponavljanje postupka pravnosnažno završenog presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1915/12 od 17.04.2012. godine, ukinuo navedenu presudu i odlučio o žalbi tužene, a razloge koje je za svoju odluku dao drugostepeni sud u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Članom 422. stav 1. tačka 10. ZPP, propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako je, po pravnosnažno okončanom postupku pred domaćim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da su ispunjeni uslovi za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka primenom člana 422. stav 1. tačka 10. ZPP, s obzirom da je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu kojom je utvrdio da je podnosiocima predstavki povređeno pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog neujednačene sudske prakse domaćih sudova povodom tužbi zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija kojima je tužena, prema mišljenju tužilaca, zbog primene člana 7. stav 3. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija („Službeni glasnik RS“, br. 16/07 i 25/09) isplaćivala manju platu od plate koju je trebalo da im isplati, jer se tužilac nalazi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao i podnosioci predstavki. Kako se tužilac nalazi u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci predstavki, to odluka Evropskog suda za ljudska prava ima pravno dejstvo i prema tužiocu, sa kojih razloga je drugostepeni sud pravilno dozvolio ponavljanje postupka završenog pravnosnažnom presudom donetom u ovom sporu i tu odluku ukinuo primenom člana 429. stav 2. ZPP.

Sa napred navedenih razloga na osnovu člana 412. stav 4. u vezi člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene izjavljene protiv drugostepene presude na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) u vezi sa članom 23. stav 1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prelaznom odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, propisano je da će se postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovesti po odrebama ovog zakona. Postupci započeti pre 01.02.2012. godine, kao dana stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama ranijeg ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09). Izuzetak od ovog opšteg pravila sadržan je u članu 23. stav 3. navedenog Zakona o izmenama i dopunama ZPP, kojim je propisana granična novčana vrednost od koje zavisi dozvoljenost revizije. Prema toj odredbi revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Tužba radi isplate podneta je 15.07.2011. godine, vrednost predmeta spora je 654.225,35 dinara, a drugostepena presuda kojom je postupak pravnosnažno okončan doneta je 13.04.2021. godine.

S obzirom na to da vrednost pobijanog dela presude u iznosu od 654.225,35 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić