U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, Ukazivanje revidenta na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužiocu je rešenjem tuženog broj ... od 14.12.2016. godine o prestanku radnog odnosa, prestao radni odnos na poslovima mesta rada- ... u Centru za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja-Urgentni centar, zasnovan ugovorom o radu broj ... od 01.12.2016. godine, dana 31.12.2016. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan. Tužilac je navedeno rešenje o prestanku radnog odnosa sa poukom o pravnom leku da zaposleni ima pravo da pokrene spor kod nadležnog suda u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, primio dana 29.12.2016. godine, i prijem rešenja potvrdio svojim potpisom na rešenju. Tužilac je, prema prijemnom pečatu suda tužbu sa zahtevom za utvrđenje da je radni odnos tužioca zasnovan na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme, kao i tužbu za poništaj osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca, podneo dana 14.03.2017. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odbacili tužbu u delu kojim je traženo da se utvrdi da je radni odnos tužioca zasnovan na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme, kao i za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, odnosno odbili tužbeni zahtev u delu za vraćanje na rad.

Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu (,,Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/14) propisano je da je protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, a stavom 2. istog člana da je rok za pokretanje spora 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Navedeni rok iz člana 195. Zakona o radu je prekluzivni rok, čijim se istekom gubi pravo na pravnu zaštitu. Imajući u vidu da je tužilac rešenje tuženog primio 29.12.2016. godine, a da je tužbu podneo 14.03.2017. godine, to su nižestepeni sudovi, suprotno revizijskim navodima, pravilno primenili navedenu odredbu i odbacili tužbu tužioca u ovom delu, kao neblagovremenu.

Zbog navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilna je i odluka da je zahtev tužioca za vraćanje na rad neosnovan, s obzirom na to da isti zavisi od osnovanosti zahteva za utvrđenje da je radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, kao i od poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa.

Kod navedenog, revizijske navode kojima se ukazuje na redosled odlučivanja tužilac je već isticao i u žalbi na prvostepenu odluku i isti su cenjeni od strane drugostepenog suda na pravilan način, koju ocenu i ovaj sud u potpunosti prihvata, bez daljeg obrazloženja, u smislu člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da su neosnovani. Naime, drugostepeni sud je za svoju odluku dao jasne, potpune i pravilne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata, zbog čega su suprotni revizijski razlozi neosnovani.

Imajući u vidu izneto, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić