.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 351/2021
21.04.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, u parnici iz radnog spora tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar S. Žeželj, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničkog centra Srbije, Beograd, radi utvrđenja i poništaja rešenja o otkazu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2562/19 od 16.10.2020. godine, u sednici održanoj 21.04.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
USVAJA SE revizija tužioca, pa se PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2562/19 od 16.10.2020. godine, tako što se ODBIJA žalba tuženog i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2810/18 od 14.05.2019. godine.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 16.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2810/18 od 14.05.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je radni odnos tužioca zasnovan na određeno vreme, postao radni odnos na neodređeno vreme i to dana ...2009. godine što je tuženi dužan da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog od ...2018. godine o prestanku radnog odnosa tužiocu kao nezakonito. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2562/19 od 16.10.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbačena tužba tužioca za utvrđenje da je radni odnos tužioca kod tuženog na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme po sili zakona. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od ...2018. godine i obaveže tuženi da ga vrati na rad. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 102.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme na slobodnom radnom mestu ... po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme i aneksa ugovora o radu u periodu preko 10 godina, počev od ...2008. neprekidno obavljajući poslove istog radnog mesta. Poslednje zaključenim ugovorom o radu od ....2018. godine, tužilac je zasnovao radni odnos na određeno vreme za period od ...2018. godine do povratka na rad odsutnog zaposlenog sa bolovanja. Osporenim rešenjem o prestanku radnog odnosa od ...2018. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na određeno vreme na poslovima radnog mesta referenta ... zbog isteka roka na koji je zasnovan – povratka odsutnog zaposlenog na rad.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključujući da je tužilac radio na istovrsnim poslovima duže od 24 meseca kod tuženog na osnovu člana 37. Zakona o radu i našao da su se stekli uslovi za preobražaj radnog odnosa dana 17.04.2009. godine (12 meseci plus 5 radnih dana, računajući od prvog zaključenog ugovora o radu).
Po oceni drugostepenog suda, tužba tužioca je podneta po isteku zakonom propisanog roka iz člana 195. Zakona o radu jer je tužilac za povredu prava saznao zaključenjem ugovora o radu na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog. Kako je od zaključenja tog ugovora do podnošenja tužbe prošao rok od 60 dana, drugostepeni sud je tužbu tužioca odbacio i odbio zahteve za utvrđenje postojanja radnog odnosa.
Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.
Prema članu 37. Zakona o radu (pre izmena „Sl. glasniku“ br. 75/14, radni odnose se zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i slično, za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana. Radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.
Tuženi je zloupotrebio pravo iz citirane zakonske odredbe kojim je propisano u kojim slučajevima se ugovor o radu na određeno vreme može zaključiti. U konkretnom slučaju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu više od 10 godina po ugovorima o radu na određeno vreme radi potrebe posla na radnom mestu referent za ..., sektor opštih poslova na istom mestu rada u svim ugovorima. Poslovi koji su povereni tužiocu su poslovi na kojima je tuženi imao stalnu, a ne vremenski ograničenu potrebu. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno utvrdio postojanje radnog odnosa između parničnih stranaka. Kao posledica usvajanja ovakvog zahteva tužioca, utvrđena je i obaveza tuženog da tužioca reintegriše u radni odnos (član 191. Zakona o radu).
Zaključivanje poslednjeg ugovora za iste poslove i isto mesto rada, ali do povratka određenog zaposlenog smatra se zloupotrebom prava od strane poslodavca koji je na ovaj način pokušao da izigra pravilo po preobražaju radnog odnosa i veštački stvori privid da je došlo do promene osnova za zaključenje ugovora. Zaključenje ovakvog ugovora ne vodi, kako to pogrešno zaključuje drugostepeni sud, do povrede prava zaposlenog, odnosno datum zaključenja ovog ugovora nema, po oceni revizijskog suda, značaja za računanje roka za podnošenje tužbe. Taj rok teče od dana kada je tužilac saznao za povredu prava, a to je dan kada je tuženi doneo rešenje o prestanku radnog odnosa (iako deklarativnog karaktera). Od tog datuma (17.09.2018. godine) do datuma podnošenja tužbe (20.09.2018. godine) nije protekao rok od 60 dana, zbog čega je tužba blagovremena.
Tužiocu su na osnovu člana 162. stav 2. ZPP dosuđeni troškovi revizijskog postupka na ime sastava revizije od strane advokata u iznosu od 16.500,00 dinara, odmereni prema važećoj AT. Troškovi na ime sudske takse na reviziju i odluku po reviziji tužiocu nisu dosuđeni jer takve troškove tužilac nije ni tražio. Preinačenjem odluke drugostepenog suda i odbijanjem žalbe potvrđena je prvostepena presuda koja u sebi sadrži i rešenje o troškovima prvostepenog postupka koji su dosuđeni.
Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
