Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade na ime neiskorišćenog odmora u toku rada u smenama u trajanju od po 12 sati, na poslovima stražara u Okružnom zatvoru u ..., koji ne dozvoljavaju prekid rada bez odgovarajuće zamene koju tužena nije obezbedila. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim i pravnim stanjem, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Takođe, neosnovano je pozivanje revidenta na drugačiji pravni stav izražen u presudi Vrhovnog suda Rev 2 3899/19 od 19.02.2020. godine, budući da se ta presuda ne zasniva na istom ili bitno sličnom činjeničnom stanju. U tom predmetu radi se o poslu koji se ne obavlja neprekidno u toku čitavog dnevnog i noćnog rada, odnosno koji ne dozvoljava prekid rada.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Ukoliko se zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije ocenjuje se na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako je tužilac tužbu podneo 17.11.2022. godine, vrednost predmeta spora od 241.061,92 dinara ( član 28. ZPP) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Na osnovu odredbe iz člana 165. stav 1. ZPP, stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji jer sa revizijom nije uspeo, a primenom čl. 153. i 154. ZPP i zahtev tužioca jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković