U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 20.07.1987. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog sa nižom stručnom spremom na poslovima ..., a 2001. godine je tuženom dostavio diplomu Mašinske tehničke škole „...“ u ... – ..., izdatu na ime tužioca dana 23.06.1997. godine za stečeni četvrti stepen stručne spreme. Na osnovu te diplome tužilac je rešenjem broj .../... od 13.07.2001. godine raspoređen na neodređeno vreme na radno mesto „...“ sa srednjom stručnom spremom, a zatim je sa poslodavcem zaključio Ugovor o radu broj .../... od 17.01.2003. godine za obavljanje poslova „...“ sa završenom srednjom školom, Ugovor o radu broj .../...-... od 15.12.2006. godine za poslove „...“ sa četvrtim stepenom stručne spreme, kao i aneks 1. Ugovora o radu od 25.02.2008. godine, aneks 2. Ugovora o radu od 10.04.2012. godine, aneks Ugovora o radu od 03.12.2015. godine i aneks broj 4. od 24.01.2018. godine za poslove sa četvrtim stepenim spreme. Dopisom Tehničke škole „...“ iz ... od 06.03.2020. godine, tuženi je obavešten da diploma od 23.06.1997. godine koja glasi na ime tužioca nije izdata od strane navedene škole. Tužiocu je 26.05.2020. godine dostavljeno upozorenje na postojanje otkaznih razloga shodno članu 180. Zakona o radu, na koje se tužilac pismeno izjasnio dana 04.06.2020. godine. Osporenim rešenjem tuženog od 03.07.2020. godine tužiocu su otkazani navedeni Ugovori o radu sa aneksima, radni odnos mu je prestao danom dostavljanja rešenja, a iz razloga dostavljanja poslodavcu neverodostojne diplome od 23.06.1997. godine kojim je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu u vezi člana 9. stav 1. alineja 1. Ugovora o radu od 17.01.2003. godine, člana 10. tačka 1. i 2. Ugovora o radu od 15.12.2006. godine i aneksa Ugovora o radu od 10.04.2012. godine u vezi sa članom 15. tačka 3. odnosno člana 14. stav 1. Zakona o radu važećeg u vreme zaključenja Ugovora, kao i nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 6. i 8. Zakona o radu.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, za koju su dali dovoljne razloge koje prihvata i Vrhovni sud.

Odredbom člana 179. stav 3. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže Ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to tačka 6. ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa i tačka 8. ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. U konkretnom slučaju ponašanje tužioca kojim je tuženom predao falsifikovanu diplomu o svom stručnom obrazovanju predstavlja povredu radne obaveze koji otkazni razlog je bio propisan Zakonom o radu i u vreme kada je tužilac predao falsifikovanu diplomu i u vreme donošenja spornog rešenja.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da sudovi nisu na pouzdan način utvrdili da je sporna diploma falsifikat. Naime, iz dopisa Tehničke škole „...“ iz ... broj ... od 06.03.2020. godine jasno proizlazi da diploma od 23.06.1997. godine, koju je tužilac dostavio tuženom, nije izdata od strane navedene škole, odnosno da podaci iz diplome ne odgovaraju podacima iz knjige izdatih diploma, što je i prema stanovištu Vrhovnog suda dovoljno za zaključak da je sporna diploma falsifikovana. Prema tome, tuženi jeste dokazao ovu činjenicu, a na tužiocu je bio teret dokazivanja da dokaže suprotno, odnosno da je na validan način stekao spornu diplomu na Mašinsko-tehničkoj školi „...“ i stekao četvrti stepen stručne spreme. Međutim, tužilac u toku postupka to nije dokazao niti je predlagao dokaze na te okolnosti.

Članom 14. stavom 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.70/2001 i 73/2001), koji se primenjivao u vreme zaključenja ugovora o radu od 17.01.2003. godine godine, koji ugovor je zaključen na osnovu falsifikovane diplome o stečenom četvrtom stepenu stručne spreme, bilo je propisano da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica, dok je stavom 3. istog člana propisano, da u slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Članom 16. stavom 3. istog zakona, propisano je da je zaposleni dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad.

Članom 15. tačkom 3) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 75/14), koji se primenjuje u vreme donošenja spornog rešenja, propisano je da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu. Članom 26. stavom 1. istog zakona propisano je da je kandidat dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih pravilnikom. Članom 179. stavom 3. tačkom 6) propisano je, da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa, a tačkom 8) ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Članom 184. stavom 1. istog zakona, propisano je da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tač. 1) i stav 2. i 3. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Iz napred citiranih odredbi Zakona o radu koji se primenjivao u vreme zaključenja ugovora o radu od 17.01.2003. godine i koji se primenjuje u vreme donošenja spornog rešenja sledi, da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom ako mu je ovaj dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa. Odlučujući podaci tiču se stručne spreme, odnosno obrazovanja, radne sposobnosti, radnog iskustva, položenog stručnog ispita i drugih posebnih uslova od kojih zavisi uspešno obavljanje poslova za koje se zaposleni prima. Kod utvrđenog da je tužilac tuženom dostavio falsifikovanu diplomu o stečenom četvrtom stepenu stručne spreme, na osnovu koje su stranke kasnije zaključile ugovor o radu 17.01.2003. godine, kojim je tužilac raspoređen na poslove sa četvrtim stepenom stručne spreme, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je sporno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, jer je tužilac koristeći falsifikovanu diplomu postupio suprotno navedenim odredbama Zakona o radu, sa kojih razloga se ponašanje tužioca smatra takvim ponašanjem zbog kojeg tužilac ne može da nastavi rad kod tuženog, odnosno njegovo ponašanje je takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog, koji otkazni razlog je propisan članom 179. stavom 3. tačkom 6. i 8. Zakona o radu, koji se primenjuje u vreme donošnja spornog rešenja, a koji otkazni razlog je bio propisan i Zakonom o radu koji se primenjivao u vreme kada je tužilac tuženom predao falsifikovanu diplomu.

Suprotno navodima revizije, tuženi nije prekludiran da otkaže Ugovor o radu tužiocu primenom člana 184. Zakona o radu i člana 179. stav 3. istog zakona, kojim odredbama je propisan rok u kome poslodavac može dati zaposlenom otkaz (6 meseci od dana saznanja, odnosno godinu dana od nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza). Predaja neverodostojne (falsifikovane) diplome o stečenom obrazovanju, kao dokaz o ispunjenosti uslova za zasnivanje radnog odnosa, predstavlja povredu radne obaveze u produženom trajanju, jer je tužilac predao poslodavcu diplomu Mašinske tehničke škole „...“ od 23.06.1997. godine, koja diploma nije izdata od navedene škole, te je na taj način tuženog doveo u zabludu i održavao u zabludi o svojoj stručnoj spremi i u čitavom periodu rada sa četvrtim stepenom stručne spreme vršio povredu radne obaveze prema poslodavcu. Zastarelost otkaznog razloga nije nastupila, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju reč o produženoj radnji izvršenja povrede radne obaveze, koja je trajala i u vreme donošenja rešenja o otkazu Ugovora o radu i u takvom slučaju zastarelost počinje da teče od poslednje radnje u nizu povreda radne obaveze. Tuženi je za povredu radne obaveze saznao iz dopisa Tehničke škole „...“ od 06.03.2020. godine, a rešenje o otkazu Ugovora o radu je doneo 03.07.2020. godine i nisu protekli rokovi iz navedene zakonske odredbe u kojima je tuženi trebalo da donese pobijano rešenje o otkazu Ugovora o radu.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić