Apelacioni sud u Beogradu je cenio ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, pa je rešenjem R4 120/15 od 15.01.2016. godine, utvrdio da je revizija tužilje nedopuštena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.10.2006. godine, ali je prvostepena odluka kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu od 24.10.2012. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Pobijana drugostepena presuda doneta posle 31.05.2014. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), pa se u skladu sa odredbom člana 506. stav 2 ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11) u vezi člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Imajući u vidu da je rešenjem R4 120/15 od 15.01.2016. godine, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije cenio Apelacioni sudu u Beogradu, iako za to nije bio stvarno nadležan, primenom člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo rešenje i sam odlučio o predlogu tužilje, odnosno odlučio kao u stavu prvom izreke.

U konkretnoj pravnoj stvari odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se ponište konačne odluke tuženog kojima su dodeljeni stanovi drugim zaposlenima. Odluka suda o osnovanosti zahteva tužilje, zasnovana je na pravilnoj primeni i tumačenju materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, koje je u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz sudske odluke u ovoj vrsti sporova, pri čemu tužilja uz reviziju nije dostavila niti ukazala na pravnosnažne sudske odluke, kojima je kod činjeničnog stanja kao u ovoj pravnoj stvari drugačije primenjeno materijalno pravo.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.10.2006. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 800.000,00 dinara.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja traži zaštitu prava u vezi radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da je vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosom od 800.000,00 dinara, što predstavlja iznos ispod granične vrednosti od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, to ni revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.