.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3530/2019
27.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Kovač advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ DOO za međunarodni i unutrašnji transport, špediciju i trgovinu iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Ristić advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Aplacionog suda u Novom Sadu Gž1 53/19 od 20.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Aplacionog suda u Novom Sadu Gž1 53/19 od 20.06.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Aplacionog suda u Novom Sadu Gž1 53/19 od 20.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 803/18 od 23.10.2018. godine, obavezan je tuženi da na ime neisplaćene naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, za period od 01.12.2012. godine do 07.05.2014. godine isplati tužiocu iznos od 216.768,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2018. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 138.000,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže na isplatu naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu za period od 01.05.2012. godine do 07.05.2014. godine u iznosu od 11.918,73 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i zateznu kamatu na devizna potraživanja u visini stope koju primenjuje Centralna evropska banka na iznos od 11.918,73 evra od dana podnošenja tužbe do isplate, te u delu zahteva kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu za period od 01.05.2012. godine do 01.12.2012. godine i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos glavnice naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do dana veštačenja - 31.01.2018. godine tužbeni zahtev odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 53/19 od 20.06.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 803/18 od 23.10.2018. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu troškova postupka preko iznosa od 132.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, dok su stavom drugim izreke odbijene žalbe stranaka i označena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Revizija predviđena navedenom odredbom (posebna revizija) može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zato su za ocenu dozvoljenosti ove revizije irelevantni navodi tuženog o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija može se dozvoliti ako postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednači sudska praksa i da novo tumačenje prava. Ocenu dozvoljenosti posebne revizije daje Vrhovni kasacioni sud, u skladu sa stavom 2. ove odredbe.
U ovom sporu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema pravnih pitanja od opštih interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Pravnosnažna presuda kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev ne odstupa od odluka revizijskog suda u istim ili bitno istovetnim činjeničnopravnim sporovima (presuda Rev2 1069/2015 i Gzp 35/2015 od 23.12.2015. godine; presuda Rev2 3264/2019 od 24.06.2020. godine), i tumačenja člana 118. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, u tekstu važećem u spornom periodu za koji tužilac potražuje naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, po kojem je Uredba o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 86/07 i 93/07) poseban propis na koji označena odredba upućuje u pogledu minimalnog iznosa naknade ovih troškova.
Sledstveno izloženom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nema razloga da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv drugostepene presude kojom je pravnosnažno odlučeno o obavezi revidenta da tužiocu isplati razliku između plaćene naknade troškova za službeni put u inostranstvo i pripadajuće naknade po označenoj Uredbi.
Iz tih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
O dozvoljenosti revizije u sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa odlučuje se primenom člana 403. stav 3. ZPP, kojim je propisana vrednost predmeta spora merodavna za dozvoljenost revizije u imovinskopravnim sporovima.
Prema toj odredbi, revizija je dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu (član 28. stav 1. ZPP) u iznosu od 216.768,25 dinara očigledno ne prelazi označenu dinarsku protivvrednost, zbog čega revizija tuženog nije dozvoljena.
S`toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
