Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Novosadska toplana“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Žarko Radanov, advokat ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1118/21 od 26.10.2021. godine, u sednici održanoj 20.04.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv preinačujućeg dela presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1118/21 od 26.10.2021. godine (stav prvi izreke).

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv preostalog dela presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1118/21 od 26.10.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv preostalog dela presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1118/21 od 26.10.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1697/20 od 22.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu za period od jula 2017. godine do jula 2020. godine, isplati na ime manje isplaćene osnovne zarade, pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 72.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1118/21 od 26.10.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena prvostepena presuda tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade za period od jula 2017. godine do jula 2020. godine, isplati 12.955,55 dinara, sa kamatom na pojedinačne mesečno opredeljene iznose od dospelosti do isplate, bliže određene ovim stavom izreke, kao i u delu odluke o naknadi troškova postupka tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalba tužioca je odbijena, a prvostepena presuda potvrđena. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Prethodnom ocenom dozvoljenosti revizije tužioca izjavljene protiv preinačujućeg dela drugostepene presude, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužilac, protiv tog dela drugostepene presude, nema pravni interes za podnošenje revizije, pošto je, tim delom pobijane presude, njegova žalba delimično usvojena.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 4, u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Pobijana presuda je u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda o imperativnoj primeni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava (''Službeni glasnik RS'', br. 116/14, u primeni od 01.11.2014. godine) i o tome da se minimalna cena rada, propisana zakonom, ne može koristiti kao osnovica na koju će se primeniti koeficijent iz ugovora o radu u situaciji kada je zarada koja je tužiocu obračunavana i isplaćivana u spornom periodu bila viša od tadašnje minimalne zarade, imajući u vidu da je predmet tražene pravne zaštite naknada štete zbog obračuna zarade tužiocu u periodu važenja gore navedenog Zakona, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 11.08.2020. godine, a vrednost predmeta spora označena u uvodu prvostepene presude je 623.197,08 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić