U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Boško Urošević, advokat iz ..., protiv tužene „Direktna Banka“ a.d. Kragujevac, čiji je punomoćnik Petar Grozdanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2534/22 od 23.09.2022. godine, u sednici održanoj 26.12.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2534/22 od 23.09.2022. godine u delu stava prvog izreke, kojim je preinačena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1078/21 od 17.03.2021. godine i utvrđeno da je tužilji AA prestao radni odnos kod tuženog 29.01.2015. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2534/22 od 23.09.2022. godine, u preostalom delu stava prvog izreke, kao i stavu drugom i četvrtom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1078/21 od 17.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA iz ... da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj .../... ... doneto 28.01.2015. godine do strane pravnog prethodnika tužene. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA da se obaveže tužena da joj naknadi štetu usled nevraćanja na rad u visini 18 mesečnih neto zarada u ukupnom iznosu od 1.279.690,38 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od prijema pismenog otpravka presude. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka, a stavom sedmim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi parnične troškove od 313.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2534/22 od 23.09.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u pogledu datuma prestanka radnog odnosa, pa je utvrđeno da je tužilji AA prestao radni odnos kod tuženog 29.01.2015. godine, dok je u preostalom delu stava prvog izreke, odbijena kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, četvrtom i sedmom izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv presude donete u drugom stepenu, tužilja Dušica Bošković je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju. Zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka nije postavila.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu u smislu odredbi članova 441. i 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana u delu kojim je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, a da je u preostalom delu neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, ali se revizijom osnovano ukazuje da drugostepeni sud nije bio ovlašćen da u parnici za poništaj rešenja o prestanku ugovora o radu menja sadržinu rešenja u pogledu datuma prestanka radnog odnosa, pa je zbog prekoračenja tužbenog zahteva odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu odredbi članova 407. stav 1. tačka 5. i 417. stav 1. ZPP. Tužilja je činjenice vezane za rešenje o udaljenju sa rada od 28.10.2014. godine prvi put iznela u žalbi, bez navođenja izvinjavajućih razloga da to učini u postupku do zaključenja glavne rasprave, pa suprotno navodima revizije drugostepeni sud, u skladu sa odredbom člana 372. stav 1. ZPP, nije bio ovlašćen da ocenjuje zakonitost prvostepene presude u pogledu činjenica koje su iznete tek u žalbenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod pravnog prethodnika tužene banke u periodu od 01.04.2008. do 28.01.2015. godine. U vreme donošenja spornog rešenja od 28.01.2015. godine obavljala je poslove ... u Sektoru ... . Direktor filijale VV je u periodu od 01.08. do 11.08.2014. godine u više navrata uzimao iz sefa filijale određene iznose strane valute, na koji način je nastao manjak od 190.700,00 evra. Prilikom uzimanja ovog novca iz sefa nisu poštovana pravila propisana internim aktima poslodavca vezana za primopredaju ključeva trezorske prostorije i sefa, za prebrojavanje novca i kontrolu naloga, za čije sprovođenje je tužilja bila odgovorna. Tužilja je znala za ove radnje i imala svest o protivpravnom postupanju, ali ih nije prijavila. U postupku koji je prethodio donošenju spornog rešenja tužilji je dostavljeno upozorenje o postojanju otkaznog razloga, ona se na upozorenje izjasnila i nije negirala povredu radne obaveze, pa joj je spornim rešenjem otkazan ugovor o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu. Tužilji je rešenje uručeno 29.01.2015. godine.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, prvostepeni sud je, s pozivom na odredbe članova 179. stav 2. tačka 5, 180. i 191. Zakona o radu, zaključio da je sporno rešenje pravnog prethodnika tužene zakonito. Donošenju rešenja prethodila je zakonska procedura u kojoj je tužilja upozorena o postojanju otkaznog razloga, tužilja se izjasnila na upozorenje i nije sporila svoje pasivno držanje povodom protivpravnog postupanja direktora filijale, niti da je kao posledica ovakvog njenog propusta za poslodavca nastao manjak. Pošto je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu, odbijen je kao neosnovan i zahtev za naknadu štete umesto vraćanja na rad. Prvostepeni sud je smatrao da je bez uticaja na zakonitost rešenja o otkazu činjenica da u rešenju nisu navedeni svi aneksi ugovora o radu koje je tužilja zaključivala u toku trajanja radnog odnosa, pošto je nesumnjivo utvrđeno koje je radne obaveze po opštim aktima i ugovoru o radu imala, kao ... u vreme kada je u filijali u kojoj je radila nastao manjak. Po oceni prvostepenog suda, bez uticaja na zakonitost rešenja je i činjenica da je tužilji otkazan ugovor o radu sa danom 28.01.2015. godine, a da joj je rešenje uručeno narednog dana 29.01.2015. godine.

Drugostepeni sud je prihvatio kao pravilne činjenične i materijalnopravne razloge na kojima je prvostepeni sud zasnovao presudu, ali je utvrdio kao datum prestanka radnog odnosa 29.01.2015. godine, kada je tužilji uručeno sporno rešenje.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili postavljeni tužbeni zahtev. Drugostepeni sud je prekoračio tužbeni zahtev odlučujući da je tužilji radni odnos prestao na dan kada je njoj rešenje uručeno, a ne onog dana koji je označen u rešenju. Tužilja tužbeni zahtev ovakve sadržine nije postavila, a takva odluka nema uporišta ni u odredbi člana 185. stav 5. Zakona o radu, po kojoj zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok. U konkretnom slučaju, sporno rešenje je doneto 28.01.2015. godine, koji datum je u rešenju naveden i kao dan prestanka radnog odnosa, što je u skladu sa navedenom zakonskom normom.

Tužilja je u vreme povrede radne obaveze radila na radnom mestu .. u sektoru ...., utvrđeno je da je svojim pasivnim držanjem postupila suprotno propisanim procedurama koje su se morale poštovati u svrhu zakonitog raspolaganja sredstvima tužene, da je imala svest o nedozvoljenosti svojih radnji, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilja skrivljenom radnjom izvršila povredu radne obaveze koja joj je spornim rešenjem stavljena na teret i zbog koje joj je otkazan ugovor o radu. Iz iznetih razloga, nije prihvatljivo stanovište tužilje, koje je isticala u toku postupka i ponavlja u reviziji, da nju oslobađa od odgovornosti činjenica da je direktor filijale čiji je pomoćnik bila aktivno preduzimao nezakonite radnje, te da je neetičko držanje tužene kada joj je zbog povrede procedura otkazala ugovor o radu.

Pravilno je odbijen i tužbeni zahtev za naknadu štete u smislu člana 191. Zakona o radu, pošto je utvrđeno da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković