U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Simonović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ ..., čiji su punomoćnici VV i GG, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1957/15 od 22.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 20.10.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje AA iz ... a, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1957/15 od 22.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 264/14 od 26.01.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu broj 3462/13 od 18.10.2013. godine kao nezakonito. Stavom drugim izreke je obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i prizna joj sva prava po osnovu rada, a stavom trećim izreke je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 88.500,00 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 1957/15 od 22.10.2015. godine, preinačio prvostepenu presudu tako što je kao neosnovan odbio tužbeni zahtev, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz stava 1. istog člana na koju se revizijom ukazuje.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, raspoređena na radno mesto na montažnoj traci na osnovu ugovora o radu od 17.03.2012. godine i Aneksa ugovora o radu od 24.07.2013. godine. Osporenim rešenjem tuženog od 18.10.2013. godine tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu odredbe člana 179. tač. 2. i 3. Zakona o radu, jer je 24.09.2013. godine na svom radnom mestu i u toku radnog vremena na grub način izvređala svoju koleginicu, postupajući suprotno odredbama Zakona o radu, Kolektivnog ugovora i Ugovora o radu. Tužilji se stavlja na teret da je svojim postupkom učinila više povreda radne obaveze i discipline, pri čemu je svaka cenjena samostalno i kao takva može samostalno dovesti do prestanka radnog odnosa, a pre otkaza ugovora o radu, pismeno je upozorena na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu navedenih i u osporenom rešenju, na koje upozorenje se pismeno izjasnila.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je nižestepeni sud primenio materijalno pravo kada je kao neosnovan odbio tužbeni zahtev.

Na osnovu svih izvedenih dokaza nižestepeni sud je, suprotno navodima revizije, izveo pravilan zaključak da su se za otkaz ugovora o radu tužilji stekli zakonski uslovi, te da je radni odnos tužilji zakonito prestao.

Odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na njegovo ponašanje i u slučaju ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca.

Ugovorom o radu zaključenim između parničnih stranaka je propisano da se povredom radne discipline smatra, između ostalog, ako se zaposleni nedolično ponaša ili ima neuljudan odnos prema ostalim zaposlenima, strankama i poslovnim partnerima poslodavca.

Tužilja se na opisani način nedolično ponašala i imala je neuljudan odnos prema svojoj koleginici, a koje ponašanje nije ni osporila i izrazila je kajanje u pismenoj izjavi. Međutim, izvinjavajući razlog ne može je osloboditi odgovornosti jer je morala biti svesna da čini povredu radne discipline zbog koje joj se može dati otkaz.

Kako je utvrđeno ponašanje tužilje zbog koga opravdano ne može da nastavi rad kod tuženog, pravilan je zaključak nižestepenog suda da su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu, pri čemu je diskreciono pravo tuženog bilo da upotrebi ovaj otkazni razlog, a revizijski navodi kojima se osporava ovakav zaključak nisu osnovani. S obzirom da je otkaz ugovora o radu tužilji zakonit, tužilja nema pravo da zahteva vraćanje na rad u smislu člana 191. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije se pobija utvrđeno činjenično stanje, pa ih Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP je odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić