.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3566/2025
20.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Rajčević, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Kiš Ferenc“ ..., koju zastupa Pravobranilaštvo Grada Sombora, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 262/25 od 06.08.2025. godine, u sednici održanoj 20.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 262/25 od 06.08.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 262/25 od 06.08.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 696/21 od 22.11.2024. godine, stavom prvim i drugim izreke, tužbeni zahtev tužioca delimično je usvojen i obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada na relaciji ... – ... – ... isplati pojedinačne mesečne iznose od avgusta 2018. godine do novembra 2021. godine, uvećane za zakonsku zateznu kamatu propisanu Zakonom o zateznoj kamati počev od dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja pa do isplate, što je bliže navedeno u ovom stavu izreke, a deo tužbenog zahteva koji tužilac potražuje za jun 2018. godine iznos od 2.968,00 dinara sa kamatom od 06.07.2018. godine, je odbijen. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u ... isplati pojedinačne mesečne iznose za period od avgusta 2018. godine do novembra 2021. godine, uvećane za zakonsku zateznu kamatu propisanu Zakonom o zateznoj kamati počev od dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja pa do isplate, što je bliže navedeno u ovom stavu izreke, dok je deo tužbenog zahteva koji tužilac potražuje za jun 2018. godine, iznos od 1.960,00 dinara sa kamatom od 06.07.2018. godine do isplate, odbijen. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u ... isplati pojedinačne mesečne iznose za period od avgusta 2018 godine do novembra 2021 godine, uvećane za zakonsku zateznu kamatu propisanu Zakonom o zateznoj kamati počev od dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja pa do isplate i to na način bliže naveden u ovom stavu izreke, dok je deo tužbenog zahteva koji tužilac potražuje za jun 2018. godine, iznos od 392,00 dinara sa kamatom od 06.07.2018. godine do isplate, odbijen. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 220.367,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računajući od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 262/25 od 06.08.2025. godine, žalba tužene je odbijena a prvostepena presuda u usvajajućem delu potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23). Presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse, u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika za naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada i zauzeto stanovište da im pripada pravo na isplatu ovih troškova u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, te da nije uslovljeno ni postojanjem organizovanog javnog prevoza, ni udaljenošću mesta zaposlenja, već jedino postojanjem stvarih troškova za dolazak i odlazak sa rada koji se određuju prema broju efektivnih radnih dana i cene pojedinačne karte u javnom prevozu. Kako su nižestepene presude donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, neprihvatanje odlučivanja o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.
Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti (član 403. stav 1. i 2.), a odredbom člana člana 441. istog zakona je propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 06.07.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
