.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3572/2023
12.02.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojice iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog „Control Union Danube“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Nenad Cvjetićanin, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4924/21 od 11.05.2023. godine, u sednici održanoj 12.02.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4924/21 od 11.05.2023. godine, u usvajajućem delu.
ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3102/21 od 15.07.2021. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda pod istim brojem od 06.10.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj ../17 od 30.08.2017. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj ../15 od 16.02.2015. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno da je postoji potraživanje tužioca AA prema tuženom na ime naknade štete umesto vraćanja na rad u iznosu od 422.518,14 dinara. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da postoji potraživanje tuženog prema tužiocu AA u iznosu od 211.830,09 dinara na ime isplaćene otpremnine zbog prestanka radnog odnosa. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da su se potraživanja tužioca AA i tuženog prebila i ugasila u iznosu od 211.830,09 dinara. Stavom petim izreke, odbavezan je tuženi da tužiocu AA na ime naknade štete umesto vraćanja na rad, isplati iznos od 211.285,27 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.09.2020. godine. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu AA na ime naknade zbog izgubljene zarade za period od 01.09.2017. godine do 31.01.2020. godine, isplati ukupan iznos od 1.366.906,97 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačno opredeljen iznos počev od dospelosti do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužioca AA uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje na dosuđene iznose izgubljene zarade za period od 01.09.2017. godine do 31.01.2020. godine i to doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Beograd, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – Filijala Beograd i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom osmim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete umesto vraćanja na rad isplati iznos od još 1.056.169,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.09.2020. godine do isplate. Stavom devetim izreke, usvojen je tužbeni zahtev BB, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj ../17 od 30.08.2017. godine kojim je tužiocu BB otkazan ugovor o radu broj ../15 od 16.02.2015. godine. Stavom desetim izreke, utvrđeno da je postoji potraživanje tužioca BB prema tuženom na ime naknade štete umesto vraćanja na rad u iznosu od 424.040,82 dinara. Stavom jedanaestim izreke, utvrđeno je da postoji potraživanje tuženog prema tužiocu BB u iznosu od 211.137,17 dinara na ime isplaćene otpremnine zbog prestanka radnog odnosa. Stavom dvanaestim izreke, utvrđeno je da su se potraživanja tužioca BB i tuženog prebila i ugasila u iznosu od 211.132,17 dinara. Stavom trinaestim izreke, odbavezan je tuženi da tužiocu BB na ime naknade štete umesto vraćanja na rad isplati iznos od 212.210,73 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.09.2020. godine do isplate. Stavom četrnaestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu BB na ime naknade zbog izgubljene zarade za period od 01.09.2017. godine do 31.01.2020. godine isplati iznos od 1.369.753,35 dinara u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom petnaestim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužioca BB uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje na iznose dosuđene izgubljene zarade za period od 01.09.2017. godine do 31.01.2020. godine i to doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Beograd, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – Filijala Beograd i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom šesnaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca BB kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete umesto vraćanja na rad isplati iznos od još 1.059.911,73 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.09.2020. godine do isplate. Stavom sedamnaestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 4924/21 od 11.05.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3102/21 od 15.07.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda pod istim brojem od 06.10.2021. godine, u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom, devetom, desetom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom, četrnaestom i petnaestom izreke i žalbu tuženog u tom delu odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu sedamnaestom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocima na ime troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 717.016,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 148.516,10 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužioci su dali odgovor na reviziju.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i ocenio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na radnom mestu ... u Sektoru za ... . Rešenjima od 31.08.2017. godine, tuženi je tužiocima otkazao ugovore o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena. Tužiocima nije isplaćena otpremnina pre prestanka radnog odnosa, već je to učinjeno tek u toku ovog postupka, nakon podnošenja tužbe i to tužiocu AA otpremnina je isplaćena 31.10.2017. godine u iznosu od 211.132,17 dinara, a tužiocu BB istoga dana u iznosu od 211.830,09 dinara. Tužioci se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposlena lica nalaze od 11.09.2017. godine, s tim da se tužilac AA i dalje vodi kao nezaposleno lice, a tužilac BB je bio na evidenciji te službe do 24.04.2019. godine, nakon čega je zasnovao novi radni odnos. Oba tužioca su u periodu od 11.09.2017. godine pa u narednih godinu dana, jedan mesec i devet dana bili korisnici prava na novčanu naknadu. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko – finansijske struke, u periodu od 01.09.2017. godine zaključno sa aprilom 2019. godine, kao danom veštačenja, izgubljena neto zarada za tužioca AA iznosi 1.366.906,97 dinara, a za tužioca BB 1.369.753,35 dinara. Naknada štete u visini od šest bruto zarada za tužioca AA iznosi 422.518,14 dinara i za tužioca BB 424.040,82 dinara.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da, kako je tuženi tužiocima otkazao ugovor o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu a bez prethodne isplate otpremnine u smislu odredbe člana 158. stav 1. tog zakona, stoga su rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima nezakonita i tuženi je u obavezi da tužiocima isplati naknadu štete zbog izgubljene zarade na osnovu odredbe člana 191. Zakona o radu i na ime supstituicione naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa umesto vraćanja na rad u visini od šest zarada, jer nije postojao osnov prestanka radnog odnosa, a na osnovu odredbe člana 191. stav 5. i 8. Zakona o radu. Pri tom, primenom člana 336. Zakona o obligacionim odnosima, nižestepeni sudovi su utvrdili da postoji potraživanje tužilaca na ime naknade štete umesto vraćanja na rad, s jedne strane i potraživanje tuženog u vidu isplaćene otpremnine tužiocima, s druge strane, te je nakon izvršenog prebijanja tih potraživanja, obavezan tuženi da tužiocima isplati naknadu štete po ovom osnovu, u visini iznosa preostalog po izvršenom prebijanju sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Po oceni Vrhovnog suda, nasuprot revizijskim navodima, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su doneli presudu koja se revizijom tuženog pobija. Pravilno je utvrđeno da postoji potraživanje tužilaca prema tuženom, shodno odredbi člana 191. stav 2. Zakona o radu (kojom je propisano da u slučaju nezakonitog otkaza, pored vraćanja na rad, poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovorom o radu i uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje). Pravilan je i zaključak nižestepenih sudova da tužiocima pripada pravo na supstitucionu naknadu na osnovu člana 191. stav 5. Zakona o radu, u visini šest zarada i pravo tuženog na povraćaj otpremnine isplaćene po nezakonitom rešenju o otkazu ugovora o radu, te da postoje uslovi da se izvrši prebijanje uzajamnih potraživanja stranaka i da se glavni dug tuženog ima umanjiti za taj iznos. Visina potraživanja tužilaca utvrđena je putem veštačenja.
Nasuprot revizijskim navodima, tužioci kao zaposleni, koji zbog nezakonitog otkaza rada ne zahtevaju reintegraciju, imaju pravo na supstitucionu naknadu štete, koja ne isključuje pravo zaposlenom na naknadu štete zbog izostale zarade.
Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.
Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je odučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
