.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 358/2021
25.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Zgerđa, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća za prevoz putnika „Autotransport Pančevo“ iz Pančeva, čiji je punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3266/20 od 10.11.2020. godine, na sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3266/20 od 10.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Pančevu, presudom P1 185/19 od 10.09.2020. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženog da isplati tužiocu i to na ime razlike zarade za prekovremeni rad ukupan iznos od 30.074,98 dinara za određene mesece u 2016, 2017, 2018. i 2019. godini, sa zakonskom zateznom kamatom na određene novčane mesečne iznose, na ime naknade za ishranu u toku rada ukupan iznos od 64.688,37 dinara za određene mesece u 2016, 2017, 2018. i 2019. godini, sa zakonskom zateznom kamatom na određene novčane mesečne iznose, na ime razlike zarade za rad nedeljom ukupan iznos od 9.131,89 dinara, za određene mesece u 2016, 2017, 2018. i 2019. godini, sa zakonskom zateznom kamatom na određene novčane mesečne iznose i na ime razlike regresa za korišćenje godišnjeg odmora ukupan iznos od 81.607,21 dinara, za određene mesece u 2016, 2017, 2018. i 2019. godini, sa zakonskom zateznom kamatom na određene novčane mesečne iznose (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Obavezao je tuženog da za tužioca na iznose manje isplaćene zarade obračuna i uplati razliku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnoj filijali PIO Fonda u Pančevu (stav drugi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 80.850,05 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate (stav treći izreke).
Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 3266/20 od 10.11.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Pančevu P1 185/19 od 10.09.2020. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba je podneta 11.07.2019. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 185.502,45 dinara.
Odredbom člana 441. ZPP je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca radi isplate na ime razlike zarade za prekovremeni rad, naknadu troškova za ishranu u toku rada, razlike zarade za rad nedeljom i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kao glavnih zahteva (u konkretnoj situaciji zahtev radi obračuna i uplate razlike doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ne čini glavni zahtev), očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
