Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 1998. godine, a po ugovoru o radu od 22.04.2002. godine sa pripadajućim aneksima, tužilac je obavljao poslove vozača tramvaja. Tužiocu je osporenim rešenjem od 03.10.2016. godine otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, jer je dana 23.05.2016. godine, upravljajući tramvajem samovoljno zaustavio tramvaj van stajališta, izašao iz tramvaja u kome je bilo putnika ostavljajući otvorena prednja vrata i otišao do obližnjeg lokala (kladionice), da bi se vratio posle 30 sekundi, što je konstatovano pregledom video snimka kamere, čime je postupio protivno pravilima iz člana 52. Pravilnika o obavezama saobraćajnog osoblja u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd od 21.01.2004. godine i učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tač. 1) i 5) Zakona o radu, člana 77. stav 1. tačka 1) alineja 1. i 5. podtačka 1) i tačkom 2) alineja 8 podtačka 3) Kolektivnog ugovora tuženog od 28.01.2015. godine i iz člana 10. tačka 3) Ugovora o radu od 22.04.2022. godine. U pisanoj izjavi od 31.05.2016.godine datoj pre upozorenja, tužilac je izjavio da je vozilo zaustavio ispred kladionice kako bi uplatio tiket, a u iskazu datom u svojstvu stranke izjavio je da je tramvaj napustio zbog stomačnih problema kako bi otišao do toaleta, ali je toalet u kladionici bio zauzet, pa se vratio u vozilo. Pre donošenja pobijanog rešenja tužilac je pismeno upozoren o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se pismeno izjasnio, bez navođenja razloga za napuštanje vozila, uz prilaganje mišljenja sindikata „Nezavisnost“ GSP.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05....13/17-US), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: 1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze; 2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja; 3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada; 4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu; 5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Prema odredbi člana 180. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1); u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2); upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona (stav 3).

Odredbom člana 52. Pravilnika o obavezama saobraćajnog osoblja u GSP „Beograd“ propisano je da vozilo ne sme da se ostavi i napusti van garaže, osim ako je tako naloženo od strane odgovornog lica i tek pošto vozač preduzme sve potrebne mere obezbeđenja predviđene opštim i posebnim propisima za pojedine tipove vozila, a tačkom 2) alineja 8 podtačka 3) Kolektivnog ugovora tuženog propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze samovoljnim napuštanjem radnog mesta u toku radnog vremena.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca, pravilno zaključivši da je tužilac postupio suprotno odredbi člana 52. Pravilnika o obavezama saobraćajnog osoblja u GSP „Beograd“ čime je učinio povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret, zbog čega je postojao opravdani razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu sa pripadajućim aneksima.

Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter zahteva.

Neosnovani su navodi revizije da su tuženi i nižestepeni sudovi svoje odluke i uverenja o krivici tužioca zasnovali na njegovom izjašnjenju datom pre upozorenja, te da nižestepeni sudovi nisu na pravilan i pouzdan način utvrdili činjenice od značaja za postojanje krivice tužioca za povredu radne obaveze u skladu sa nalozima Vrhovnog kasacionog suda iz rešenja Rev2 2967/2020 od 25.02.2021. godine, kao i da se radi o višoj sili koju tužilac nije mogao predvideti i na koju nije mogao da utiče. Nižestepene presude nisu zasnovane na izjavi tužioca 31.05.2016. godine, već na oceni iskaza tužioca datog u postupku pred prvostepenim sudom u kome nisu navedeni opravdani i uverljivi razlozi za napuštanje vozila sa putnicima van obeleženog stajališta.

Kako se ovim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 165. u vezi člana 153. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić