Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Marko Blagotić, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo i Doma zdravlja Dragaš, opština Dragaš, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj sednici održanoj 09.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1629/18 od 08.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1629/18 od 08.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2578/16 od 29.01.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor mesne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu za postupanje u ovom postupku. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno isplate ukupno 373.114,45 dinara na ime naknade manje isplaćene zarade za period od 01.06.2013. godine do 31.12.2015. godine u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj Republici Srbiji, Ministarstvo zdravlja naknadi troškove postupka od 33.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tuženog Doma zdravlja Dragaš za naknadu troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1629/18 od 08.02.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom, je isplata tužiocu na ime naknade manje isplaćene zarade. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Tužilac ukazuje na postojanje drugačijih odluka što nužno ne znači i drugačiji pravni stav, pošto pravilna primena materijalnog prava zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom pojedinačnom slučaju.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate manje isplaćene zarade podneta je 29.06.2016. godine radi isplate 868.000,00 dinara. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 373.114,45 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić