U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje O.M. iz N.S., čiji je punomoćnik M.Bo., advokat iz N.S., protiv tužene C.A.B. AD N.S., koju zastupa M.A., advokat iz B., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1243/14 od 29.10.2014. godine, u sednici održanoj 30.09.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 1243/14 od 29.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 1243/14 od 29.10.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 br. 1278/13 od 26.02.2014. godine. Tom prvostepenom presudom poništeno je kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu br. 123/1-11-118 od 17.05.2010. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu od 18.09.2006. godine, a tužena obavezana da je vrati u radni odnos i rasporedi na radno mesto ''ekspres bankar'', a ukoliko takva mogućnost ne postoji da je rasporedi na druge odgovarajuće poslove u skladu sa vrstom i stepenom stručne spreme i radnim iskustvom i naknadi joj troškove postupka od 83.750,00 dinara. Tužena je obavezana da tužilji naknadi i troškove žalbenog postupka od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP (“Službeni glasnik RS” br. 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. navedenog Zakona i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužena je na osnovu ugovora o radu zaključenog 18.09.2006. godine i aneksa, kod tužene bila u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima ''ekspres bankara''. Tužilja je pismenim putem 29.04.2010. godine upozorena na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada i nemanja potrebnih znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, uz rok od 5 dana da se na navode iz upozorenja izjasni. Rešenjem od 17.05.2010. godine tužilji je otkazan ugovor o radu sa aneksima, iz razloga navedenih u upozorenju, na osnovu člana 179. tačka 1. Zakona o radu. U postupku je utvrđeno da je tužilja prilikom sumiranja rezultata rada u 2009. godini, kada je vršeno ocenjivanje svih zaposlenih, dobila ocenu ''2''. Za januar mesec 2010. godine dobila je znatno veći budžet (od budžeta koji je dobijala u prethodnom periodu) koji je trebalo da ostvari u tom mesecu, zbog čega se na jutarnjim sastancima za pomoć više puta obraćala direktoru Filijale D.D., kao i regionalnom direktoru T.S.. Tužilja je sa pretpostavljenima bila u stalnom kontaktu po pitanju rešavanja problema na realizaciji planiranih rezultata, u čijem ostvarivanju su svi zaposleni imali problema. Povodom novih proizvoda i pristupa klijentima tokom 2008. i 2009. godine organizovane su kolektivne obuke i treninzi koje obavlja S.a. i J.M., a tužilja je pohađala sve kolektivne obuke i treninge. Dodatne obuke tužilje od strane J.M. nisu vršene niti je bilo ko od nadređenih naložio da izvrši dodatnu obuku tužilje. Utvrđeno je da je tužilji tužena dva puta 08.02. i 09.03.2010. godine dostavljala plan unapređenja učinka u okviru kojeg joj je ostavljen rok od mesec dana za poboljšanje rezultata, ali da pri tom nikakvu pomoć, niti uputstva vezano za poboljšanje realizacije plana nije dobila, uz obrazloženje da je ona stari radnik. Takođe je utvrđeno da kod tužene ne postoje merila na osnovu kojih se utvrđuje količina posla koju je potrebno obaviti u jednoj filijali, odnosno merila na osnovu kojih se utvrđuje veći obim posla po zaposlenom na istim poslovima u jednoj filijali u odnosu na druge, posebno za filijale koje se nalaze u istom mestu, a tužena u svojim planovima potpuno isključuje bilo kakve objektivne prepreke za realizaciju plana.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi pobijano rešenje tužene o otkazu ugovora o radu poništili i obavezali je da tužilju vrati na rad, jer u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za primenu otkaznog razloga iz člana 179. tačka 1. Zakona o radu. Za svoju odluku dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Da bi otkaz iz ovog razloga bio zakonit neophodno je utvrditi da rezultati rada izostaju zbog nedovoljnog rada zaposlenog i njegovog nezalaganja, odnosno zbog odsustva potrebnih znanja, sposobnosti ili neukosti zaposlenog, u odnosu na propisana merila, na osnovu kojih se utvrđuje količina posla, koju je potrebno obaviti, a što je u konkretnom slučaju izostalo. Takođe, potrebno je da uz ostavljanje roka za poboljšanje rezultata rada (što je tužena učinila) da se radniku daju konkretne instrukcije u smislu člana 8. Preporuke br. 166 Konvencije MOR-a, ali tužilji nije pružena adekvatna pomoć sa konkretnim i praktičnim uputstvima za poboljšanje radnog učinka za sticanje znanja i veština prodaje, zbog toga je pobijano rešenje tužene kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, nezakonito, kako pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi. Zato su bez uticaja revizijski navodi tužene kojim ponavlja da je tužilji ostavljen rok za poboljšanje rezultata rada.

Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.