Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislav Milojičić, advokat iz ..., protiv tuženog „Lučić Prigrevica“ a.d. Novi Sad, čiji je punomoćnik Mirjana Rajić Ilić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4279/19 od 16.12.2019. godine i o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja istog suda R4 1/21 od 02.02.2021. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu R4 1/21 od 02.02.2021. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4279/19 od 16.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 949/18 od 27.08.2019. godine, stavovima prvim, drugim i trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa je obavezan tuženi da tužiocima na ime neisplaćene otpremnine isplati i to: tužiocu AA 439.725,83,00 dinara, a tužilji BB 251.271,90 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 03.08.2005. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka od 177.089,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4279/19 od 16.12.2019. godine, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem R4 1/21 od 02.02.2021. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu nije prihvatio predlog tuženog da se Vrhovnom kasacionom sudu predloži odlučivanje po reviziji u smislu odredbe člana 395. ZPP.

Protiv navedenog rešenja tuženi je izjavio žalbu.

Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (“Sl.glasnik RS” broj 55/2014), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), pa se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. tog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što i žalbu tuženog čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP). Protiv odluka drugostepenog suda – pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP).

Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da Apelacioni sud u Novom Sadu pravilno nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 24.04.2008. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora u odnosu na tužioca AA je 439.725,83,00 dinara, a u odnosu na tužilju BB je 251.271,90 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić