Prema utvrđenom činjeničnom stanju, spornim rešenjem tužilji je otkazan ugovor o radu koji su stranke zaključile 01.10.2018. godine. Ugovor je zaključen na određeno vreme za radno mesto ..., do povratka sa porodiljskog odsustva zaposlene na neodređeno vreme. Ugovor o radu otkazan je sa 31.07.2020. godine, kada je zaposlenoj koju je tužilja zamenjivala isteklo porodiljsko odsustvo. Stranke u toku radnog angažovanja po navedenom ugovoru nisu izmenile tužiljin radnopravni status zaključenjem drugog ugovora.

Nižestepeni sudovi nalaze da nema mesta primeni odredbe člana 32. stav 2. Zakona o radu, koja predviđa da se u slučaju da poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u pisanom obliku pre stupanja na rad smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. U konkretnom slučaju, stranke su zaključile ugovor o radu 01.10.2018. godine, a pripremljen pisani ugovor od 03.04.2019. godine, po kome bi tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme nije zaključen, pošto ga nije potpisao direktor tuženog. Osim toga, u spornom periodu po članu 27e. stav 34. Zakona o budžetskom sistemu, korisnici javnih sredstava nisu mogli zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, koja zabrana je trajala do 31.12.2020. godine.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili postavljeni tužbeni zahtev.

Prema Zakonu o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18) ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme (član 31. stav 1.); ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pismenom obliku; ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa prethodnim stavom, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad (član 32. stavovi 1. i 2.); ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutno zaposlenog, do njegovog povratka (član 37. stav 4. tačka 1.); radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan (član 175. tačka 1.).

Odredbom člana 27e. stav 34. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ br. 54/09 ... 149/20) bila je predviđena zabrana korisnicima javnih sredstava da zasnuju radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine.

U konkretnom slučaju, tužilja je bila radno angažovana počev od 01.10.2018. godine po zaključenom ugovoru na određeno vreme do povratka zaposlene sa porodiljskog odsustva, a ugovor o radu na neodređeno vreme koji je pripremljen sa datumom 03.04.2019. godine nije zaključen.

Tuženom, kao korisniku javnih sredstava po imperativnoj zakonskoj odredbi bilo je zabranjeno zapošljavanje novih lica do 31.12.2020. godine, pa imajući u vidu da su tužiljina prava i obaveze iz radnog odnosa do donošenja spornog rešenja 08.07.2020. godine bila regulisana zaključenim ugovorom od 01.10.2018. godine, koji nije stavljen van snage, suprotno navodima revizije ne postoje okolnosti koje bi vodile zaključku da je tužilja počev od 03.04.2019. godine rad obavljala bez bilo kakvog ugovora, te da su u konkretnom slučaju postojali zakonski uslovi za primenu fikcije o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme. Sledi da je spornim rešenjem tužilji zakonito otkazan ugovor o radu, pošto je isteklo vreme na koje je zaključen.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković