Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), jer su osnovani revizijski navodi o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari, što ukazuje na potrebu ujednačenog tumačenja i primene prava po pitanju prava na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenih u javnim službama kojima se plate isplaćuju u visini minimalne zarade i usaglašavanja sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine, koje prema članu 45. stav 3. Zakona o uređenju sudova obavezuje sva veća u sastavu odeljenja, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod tužene predškolske ustanove na radnom mestu ... sa koeficijentom za obračun plate 6,30. Osnovna plata tužilje u spornom periodu, obračunata kao proizvod osnovice koju objavljuje Vlada Republike Srbije i koeficijenta njegovog radnog mesta, bila je niža od minimalne zarade. Zbog toga je tužena vršila njenu korekciju do visine minimalne zarade. Veštačenjem su utvrđeni iznosi naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, i to prema najpovoljnijem parametru za tuženu iz trenutno važećeg Posebnog kolektivnog ugovora (naknada troškova za ishranu u toku rada u bruto iznosu od 250,00 dinara na dnevnom nivou, odnosno 175,25 dinara neto, a naknada za regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 minimalne zarade na mesečnom nivou).

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu na isplatu traženih naknada po regulativi Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije, jer su tako obračunati iznosi najpovoljniji za tuženu. Po stanovištu sudova, Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama nije regulisana minimalna zarada zbog čega se, u smislu člana 2. stav 2. Zakona o radu, primenjuju odredbe tog zakona koji minimalnu zaradu definiše kao zakonski minimum kojim se zaposlenom obezbeđuje zaštita i zadovoljavanje njegovih egzistencijalnih i socijalnih potreba. S`obzirom da u minimalnoj zaradi nisu sadržani troškovi ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac ima pravo da mu se iste isplate u dosuđenim iznosima.

Vrhovni sud nalazi da se osnovano izjavljenom revizijom ukazuje da je materijalno pravo pogrešno primenjeno prava prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu.

Pravo zaposlenog na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za ishranu u toku rada ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način i regres za korišćenje godišnjeg odmora propisano je odredbama člana 118. stav 1. tačke 5. i 6. Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18). Odredbe Zakona o radu primenjuju se na osnovu člana 2. stav 2. tog zakona i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno.

Za sve zaposlene u predškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave visina plate, naknade i drugih primanja utvrđuje za jedinstveno, u skladu sa propisima kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja iz radnog odnosa u javnim službama, saglasno članu 52. stav 1. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 18/10... 129/21), s tim što osnovica za obračun i isplatu plata u predškolskim ustanovama ne može biti niža od osnovice za obračun i isplatu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ali može biti uvećana iz sredstava koje ostvari ustanova ili jedinica lokalne samouprave (stav 2. istog člana).

Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 113/17) uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1. stav 1. tačka 3) i propisuje da Vlada utvrđuje i osnovicu za obračun i isplatu plata, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije (član 3. stav 1) i koeficijente za obračun i isplatu plata (član 8. stav 1). Koeficijenti za obračun isplata plata zaposlenih u predškolskom obrazovanju i vaspitanju utvrđeni su članom 2. stav 1. tačka 6b Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01... 119/23).

Pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenih u predškolskim ustanovama nije predviđeno Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, prema kome koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu i sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora (član 4), a nije ni Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kako onim koji je važio do 13.07.2020. godine („Službeni glasnik RS“, br. 43/17, 85/20 i 97/20), tako i važećim istoimenim ugovorom („Službeni glasnik RS“, br. 97/20, 6/23, 55/23, 88/23). Takav zaključak proizlazi i iz članova 40. ranijeg, tj 42. važećeg ugovora, kojima su uređene naknade troškova na koje zaposleni imaju pravo, ali ne i za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, i iz identičnih odredaba navedenih pravnih akata, prema kojima zaposleni ima pravo na platu u skladu sa zakonom, koja se utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plate, koeficijenta, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom (čl. 35. ranijeg, tj 36. važećeg ugovora); pri čemu osnovna plata predstavlja proizvod osnovice i koeficijenta u skladu sa zakonom (čl. 36. ranijeg, tj. 37. važećeg ugovora).

U konkretnom slučaju, način utvrđivanja plate, dodataka, naknada i ostalih primanja tužilje zaposlene u predškolskoj ustanovi uređen je posebnim Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, pa nema mesta supsidijarnoj primeni odredaba Zakona o radu, jer bi se on primenjivao samo za slučaj kada posebnim zakonom položaj, prava, obaveze i odgovornostim zaposlenih ne bi bili drugačije uređeni. Bez uticaja je na drugačiju odluku činjenica da je tužilji u spornom periodu isplaćivana minimalna zarada (kao ona osnovna plata koja se isplaćuje u toj visini i u situaciji kada je bila niža od minimalne zarade), jer posebni zakon propisuje da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, iz čega sledi da za isplatu traženih naknada ne postoji pravni osnov, pa kako on postoji ni u opštem aktu, tužbeni zahtev je neosnovan.

Sledstveno izloženom, odlučeno je kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Odluka o troškovima postupka, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. stav 1. i 154. ZPP. Tuženoj su, u okviru stavljenog zahteva, priznati troškovi celog postupka, koji se odnose na sastav odgovora na tužbu u iznosu od 9.000,00, prisustvo advokata na dva održana ročišta u iznosu od po 10.500,00 dinara i sastav žalbe i revizije u iznosu od po 18.000,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić