.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3610/2023
09.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Prve beogradske gimnazije, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 957/23 od 22.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 09.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 957/23 od 22.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 957/23 od 22.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4075/21 od 13.12.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe kao u podnesku od 04.10.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade za topli obrok, za period od 01.06.2018. do 31.05.2021. godine, isplati novčane iznose navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.06.2018. do 31.05.2021. godine, isplati novčane iznose navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog neisplaćene minimalne zarade isplati, za mesece jun 2018. godine, septembar 2018. godine, decembar 2018. godine, februar 2019. godine, mart 2019. godine i jun 2019. godine, novčane iznose navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćene minimalne zarade, za period od 01.09.2019. do 01.03.2021. godine, isplati novčane iznose navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 19.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izršnosti presude do isplate, u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude. Stavom sedmim izreke, oslobođen je tužilac plaćanja sudskih taksi u ovom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 957/23 od 22.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4075/21 od 13.12.2022. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovani.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužene u ovom sporu nije dozvoljena.
U ovom sporu, tužilac traži da se tužena obaveže i na isplatu razlike između isplaćene i minimalne zarade. Nižestepeni sudovi su odluku o osnovanosti zahteva tužioca u pobijanom delu doneli saglasno odredbe člana 111. Zakona o radu, o pravu na minimalnu zaradu koja pripada svim zaposlenima bez obzira na to ko je njihov poslodavac, kao zakonski minimum kojim se obezbeđuje zaštita i zadovoljavaju egzistencijalne i socijalne potrebe. O pravu na minimalnu zaradu zaposlenih u javnim službama, na koje se primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, izjašnjavao se i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi (odluka Už - 8873/2014 od 29.09.2016. godine).
Iz tih razloga, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 31.05.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
