Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su zaključili ugovor o radu br.6825/05 od 12.12.2005. godine kojim je predviđeno da će tužilac obavljati poslove i zadatke direktora Filijale u N.P. Tužilac i tuženi su zaključili više aneksa ugovora o radu koji su se odnosili na pitanje visine zarade, uz određenje da se zarada tužioca smatra poslovnom tajnom, pitanje opisa poslova tužioca, načine na koje je tužilac treba da vodi poverene poslove i pitanje njegove odgovornosti kao direktora filijale. Dana 14.10.2009. godine, tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora u radu u kom je navedeno da je u Filijali banke u N.P. izvršena vanredna revizija regularnosti poslovanja filijale, za koju je kao direktor odgovoran tužilac, kojom prilikom su utvrđene nepravilnosti, između ostalog i okolnost da je tužilac dana 01. avgusta 2009. godine u elektronskoj poruci upućenoj M.K.1, direktoru sekretarijata, M.K.2, direktoru Direkcije bezbednosti i K.P., starijem savetniku Direkcije bezbednosti, neovlašćeno izneo podatke o svojoj zaradi, uprkos činjenici da se ugovorom radu obavezao na čuvanje poslovne tajne o visini svoje zarade. Po prijemu ovog upozorenja tužilac se izjasnio navodeći da nije znao da je slanjem mejla sa podacima u njegovoj zaradi licima koja su u rukovodstvu banke, odao poslovnu tajnu. Dana 29.10.2009. godine tuženi je doneo osporeno rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, zbog povrede radne obaveze, između ostalih i zbog odavanja poslovne, službene ili druge tajne, utvrđene zakonom i opštim aktima poslodavca propisanim članom 33. Pravilnika o radu od 27.10.2008. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, ocenjujući da je postupak utvrđivanja odgovornosti tužioca zbog učinjene povrede radne obaveze sproveden u skladu sa zakonom, pobijanom presudom je tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, zbog čega se za sada ne može prihvatiti navedeni zaključak nižestepenih sudova o postojanju odgovornosti tužioca za učinjenu povredu radne obaveze i zakonitosti osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', broj 24/05), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potreba poslodavca, pored ostalog i ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Prema odredbi člana 20. Pravilnika o radu tuženog, zarada zaposlenog je poslovna tajna, a odavanje ove poslove tajne predstavlja povredu radne obaveze. Odredbom člana 33. stav 1. tačka 3, propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu u pisanoj formi na način, pod uslovima i rokovima predviđenim zakonom u slučaju da zaposleni svojom krivicom učini povredu radnih obaveza i to odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom i opštim aktom poslodavca.

Odredbom člana 35. ugovora o radu propisano je da je zaposlenom, zabranjeno da izvan svog posla koristi poverljive poslovne informacije poslodavca, kao i svoja specijalna znanja koja je stekao kod poslodavca u okviru svog zaposlenja i ne sme koristiti poslovnu informaciju u druge svrhe osim za potrebe delatnosti poslodavca (obaveza čuvanja poslovne tajne). Odredbom člana 36. ugovora propisano je da poverljiva poslovna informacija označava informaciju koja nije poznata javnosti, koju poslodavac označi kao poverljivu ili koja obzirom na okolnosti koje njeno otkrivanje okružuju, treba da se tretira kao poverljiva, bez obzira na to da li je ta informacija otkrivena zaposlenom pismenim putem ili elektronskim, usmeno ili na drugi način. Poverljive informacije obuhvataju bez ograničenja informacije koje se odnose na neobjavljane podatke, marketing, poslovnu politiku i praksu poslodavca, informacije dobijene od drugih koje je poslodavac u obavezi da tretira kao poverljive. Članom 37. ugovora predviđeno je da ukoliko zaposleni prekrši obavezu čuvanja poslovne tajne, čini ozbiljnu povredu svoje radne obaveze, što može biti sankcionisano otpuštanjem i obavezom naknade štete poslodavcu nastalu takvim postupanjem zaposlenog.

Imajući u vidu napred citirane materijalnopravne odredbe koje se u konkretnom slučaju moraju primeniti, kao i do sada utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda za sada se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilac iznošenjem podataka o svojoj zaradi licima koja su takođe zaposlena kod tuženog, a nalaze se na rukovodećim radnim mestima, odao poslovnu tajnu i time svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret. Zarada zaposlenog je, prema navedenim odredbama Pravilnika poslovna tajna, ali je ugovorom o radu, definisanjem poverljivih informacija poslodavca, izrečena zabrana zaposlenom korišćenja tih informacija iznad svog posla, odnosno u javnosti. U tom kontekstu na nedvosmislen način nije raspravljeno kome i u koje svrhe je tužilac otkrio podatke o svojoj zaradi, pa od strane prvostepenog suda nisu ocenjeni navodi tužioca da je u spornom email iznose svoje zarade u cilju zaštite svog prava na određeni iznos zarade, jer mu je ona bila umanjena, pa ni iskaze lica koje je saslušao kao svedoke, a kojima je upućena elektronska poruka tužioca, odnosno koji su bili upoznati sa sadržinom ove poruke, čime je učinio i povredu postupka, koja nije otklonjena od strane drugostepenog suda i na koju se osnovano ukazuje i u reviziji.

Imajući u vidu napred izneto, ovaj sud nalazi da je radi pravilne primene materijalnog prava potrebno raspraviti i utvrditi navedene činjenice od kojih zavisi zakonita odluka u ovoj parnici, te će prvostepeni sud otklanjajući navedenu povredu postupka, pravilnom ocenom svih izvedenih dokaza u toku postupka, ponovno odlučiti o zahtevu tužioca.

Primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

                                                                       Predsednik veća – sudija

                                                                      Ljubica Milutinović, s.r.