U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija u smislu člana 407. ZPP može izjaviti, iako je revizija formalno izjavljena i iz tih razloga. Odredba člana 407. stav 2. ZPP propisuje da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP. Pobijana presuda nije doneta primenom navedene zakonske odredbe, pa osporavnje ocene dokaza kojim se suštinski osporavaju činjenice utvrđene u prvostepenom postupku nije dozvoljeno u revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog obavljao poslove ... u Grupi ... - Sektor održavanja ..., na osnovu ugovora o radu od 05.12.2002. godine i pripadajućih aneksa.

Rešenjem tužene .. od 27.06.2018. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, iz razloga što je dana 07.03.2018. godine, kada je prema rasporedu rada radio u vremenu od 14,00 do 22,00 časova, bez odobrenja i pisane dozvole za izlazak iz preduzeća, potpisane od strane neposrednog rukovodioca poslovođe BB i bez evidentiranja identifikacionom karticom oko 17.00 časova, samovoljno napustio radno mesto kojom prilikom je pokušao da otuđi 6 litara dizel goriva i četiri litra ulja koji su se nalazili u plastičnim flašama od po dve litre (5 flaša), sakriveni ispod prsluka i bluze, u čemu je sprečen od strane dežurnog radnika unutrašnje bezbednosti VV na ulazno-izlaznoj kapiji Depo Sava. Tom prilikom se tužilac u cilju izbegavanja odgovornosti zaposlenima unutrašnje bezbednosti i pripadnicima MUP-a predstavio lažnim imenom, prezimenom i veznim brojem - GG vez. br. .. i istim lažnim podacima potpisao dve izjave koje je dao radnicima uiutrašnje bezbednosti. Navedenom radnjom tužilac je postupio protivno članu 7. st. 1. Uputstva o korišćenju identifikacionih kartica zaposlenih kod tuženog i vođenju evidencije u prisustvu radno angažovanih i trećih lica od 08.02.2016. godine, kojim je regulisano da zaposleni, pri izlasku iz kruga preduzeća u toku radnog vremena, dozvolu za izlazak iz preduzeća potpisanu od strane rukovodioca predaju radniku FTO, a ID karticu prinose čitaču označenom sa odlazak, kao i član 16. stav 1. Pravilnika o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih u Sektoru održavanja kod tuženog br. od 25.10.2013. godine, kojim je regulisano da zaposleni u Sektoru održavanja, u toku rada mogu napustiti poslove koje obavljaju samo po odobrenju neposrednog rukovodioca, koji je dužan da o ovome blagovremeno izvesti Šefa održavanja. Tužilac je opisanim postupanjem učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu, član 77. stav 1. tačka 1. alineja 1. i 5. podtačka. 1. i 11. i tač. 2. alineja 8. pod tač. 3. Kolektivnog ugovora kod tuženog od 28.01.2015. godine, čija je primena produžena aneksom II Kolektivnog ugovora od 01.02.2018. godine i aneksom III Kolektivnog ugovora tuženog od 01.06.2018. godine, kao i iz tačke 10. pod 3. ugovora o radu br. od 05.12.2002. godine: samovoljno napuštanje radnog mesta u toku radnog vremena, pokušaj otuđenja ili otuđenja imovine preduzeća, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza, postupanje protivno odredbama zakona, opštim aktima poslodavca i drugim pravilima službe, nesavesno ili nekvalitetno ili neblagovremeno obavljanje radnih zadataka ili postupanje protivno odredbi zakona, opštim aktima preduzeća i drugim pravilima službi, te tužilac iz navedenih razloga ne može da nastavi rad kod tužsnog. U obrazloženju rešenja je navedeno da je šef održavanja SP „Novi Beograd" podneo prijavu-izveštaj o učinjenoj povredi radne obaveze br. .. od 16.03.2018. godine, protiv tužioca iz razloga što je dana 07.03.2018. godine, zaustavljen na izlaznoj kapiji Depo Sava od strane dežurnog smene Unutrašnje bezbednosti VV, kojom prilikom nije imao propusnicu za izlazak niti je koristio svoju ID karticu, kojom bi evidentirao izlazak. Tom prilikom su kod tužioca pronađene tri flaše od po dve ligre dizel goriva i dve flaše od po dve litre ulja, posle čega su mu gorivo i ulje oduzsti i zatraženo mu je da napiše izjavu što je on i učinio navodeći lažne podatke. Na osnovu navedene prijave direktor SP „Novi Beograd“ podneo je direktoru tuženog informaciju broj .. od 20.03.2018. godine, sa predlogom da se zaposlenom otkaže ugovor o radu, sa čime se direktor preduzeća saglasio dana 22.03.2018. godine. Takođe je navedeno da je po sprovedenom dokaznom postupku utvrđeno kao nesporno da je tužilac dana 07.03.2018. godine po rasporedu rada radio na poslovima ... u SP "Novi Beograd", u vremenu od 14,00 do 22,00 časa, da je oko 17,00 časova samovoljno napustio radno mesto tako što je bez odobrenja i pisane dozvole za izlazak iz preduzeća, potpisane od strane neposrsdnog rukovodioca poslovođe BB i bez evidentiranja idengifikacionom karticom, zajedno sa ... DD izašao kroz ulazno-izlaznu kapiju Dspo „Sava“, a što proizlazi iz pregleda ulazaka - izlazaka iz preduzeća za period od 01.03. - 31.03.2018, godine, kao i izjave poslovođe BB, radnika Unugrašnje bezbednosti VV i ĐĐ i izjave samog tužioca, da je tužilac pri izlasku iz pogona pokušao da otuđi 6 litara goriva (3 flaše zalremine od po 2 litra) i 4 litra ulja ( 2 flaše zapremine od po 2 litra), sakrivene ispod prsluka i bluze u čemu je sprečen od strane radnika Unutrašnje bezbednosti VV, koji ga je na kapiji zaustavio, predstavio se, legitimisao i zatražio da pokaže šta ima kod sebe, kada je tužilac navedene flaše izvadio ispod prsluka i bluze, da se tužilac nakon što je zaustavljen od strane radnika Unutrašnjs bezbednosti predstavio lažnim imenom, prezimenom i veznim brojem i istim lažnim podacima potpisao dve izjave koje je dao radnicima Unutrašnje bezbednosti, a čiji pravi identitet je utvrđen nakon dolaska policije, da je u svojeručno napisanim izjavama neposredno nakon događaja, kao i u izjašnjenju na upozorenje od 16.05.2018. godine, tužilac priznao da je izneo 6 litara goriva i 4 litra ulja, a koje je sakrio ispod prsluka i bluze, da iz izjava radnika Unutrašnje bezbednosti VV i ĐĐ, proizlazi da se tužilac nije bunio niti negodovao prilikom pregleda, nije negirao da je pokušao da iznese gorivo iz preduzeća, svestan činjenice da je pogrešio. Navedeno je da je tužilac postupio suprotno standardu očekivanog ponašanja na svom radnom mestu i učinio povredu radne obaveze koja mu je prijavom stavljena na teret, te je rešeno kao u dispozitivu, a data je pouka o pravnom leku.

Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je 12.05.2018. godine, zaposlenom dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u kome su navedeni osnov za davanje otkaza, činjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Na navode iz upozorenja se tužilac blagovremeno izjasnio i u izjašnjenju od 16.05.2018. godine je, između ostalog, priznao da ga je pri izlasku iz kruga preduzeća u toku radnog vremena zaustavio VV i da je sakrivene ispod prsluke i bluze pokušao da iznese 6 litara goriva i 4 litra ulja.

Odredbom člana 7. st. 1. Uputstva o korišćenju identifikacionih kartica zaposlenih KP GSP "Beograd" i vođenju evidencije o prisustvu radno - angažovanih i trećih lica br. 1819 od 08.02.2016. godine, predviđeno je da zaposleni, pri izlasku iz kruga preduzeća u toku radnog vremena, "Dozvolu za izlazak iz Preduzeća". potpisanu od strane rukovodioca, predaje radniku FTO, a ID karticu prinosi čitaču označenom sa „Odlazak".

Odredbom člana 16. st. 1. Pravilnika o pravima, obavezama i odgovornosgi zaposlenih u Sektoru održavanja JKP Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd" br.12646 od 25.10.2013. godine, predviđeno je da zaposleni u Sektoru održavanja u toku rada mogu napustiti poslove koje obavljaju samo po odobrenju neposrednog rukovodioca, koji je dužan da o ovome blagovremeno obavesti šefa održavanja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, s pozivom na odredbe člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu, zaključili da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, jer je povredio radne obaveze propisane opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu. Tužilac je napustio radno mesto i izašao iz pogona u toku radnog vremena, bez dozvole potpisane od strane rukovodioca i evidentiranja ID kartice, kao i pokušao da otuđi 6 litara goriva (3 flaše od po 2 litra) i 4 litra ulja (2 flaše od po 2 litra), sakrivši ih ispod prsluka i bluze u čemu je sprečen od strane radnika Unutrašnje bezbednosti VV, čime je učinio povrede radne obaveze iredviđene čl. 77. stav 1. tačka 1. alineja 1. i 5. podtačka. 1. i 11. i tačka 2. alineja 8. podtačka 3. Kolektivnog ugovora kod tuženog i tačke 10. pod 3. ugovora o radu od 05.12.2002. godine, i to samovoljno napuštanje radnog mesta u toku radnog vremena, pokušaj otuđenja ili otuđenja imovine preduzeća, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza, postupanje protivno odredbama zakona, opštim aktima poslodavca i drugim pravilima službe, nesavesno ili nekvalitetno ili neblagovremeno obavljanje radnih zadataka ili postupanje protivno odredbi zakona, opštim aktima preduzeća i drugim pravilima službi.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja tuženog i akcesorni zahtev za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...13/17) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.) ili učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 5.).

Odredbom člana 77. stav. 1. tač. 1. alineja. 5. podtačka 1. i 11. Kolektivnog ugovora kod tuženog br. 1296 od 28.01.2015. godine, sa aneksom II od 01.02.2018. godine i aneksom III od 01.06.2018. godine, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu ovim ugovorom, odnosno ugovorom o radu i to: postupanje protivno odredbama Zakona, opštim aktima poslodavca i drugim pravilima službe, kao i u slučaju pokušaja otuđenja ili otuđenje imovine poslodavca, dok je tačkom 2. alineja 8. podtačka 3. predviđeno da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako samovoljno napusti radno mesto u toku radnog vremsna.

Iz činjeničnog utvrđenja u postupku ocene zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, sledi da je tužilac učinio povrede koje su mu otkaznim rešenjem stavljene na teret, zbog čega mu je zakonito otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima. Po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca, stekla obeležja povrede radne obaveze utvrđene članom 77. stav. 1. tač. 1. alineja. 5. podtačka 1. i 11. Kolektivnog ugovora tuženog i to: postupanje protivno odredbama Zakona, opštim aktima poslodavca i drugim pravilima službe i pokušaj otuđenja imovine poslodavca. Naime, tužilac je napustio radno mesto i izašao iz pogona u toku radnog vremena, bez dozvole potpisane od strane rukovodioca i evidentiranja ID kartice, a što postupanje suprotno pravilima propisanim internim aktima polodavca, a kojom prilikom je pokušao da otuđi 6 litara goriva (3 flaše od po 2 litra) i 4 litra ulja (2 flaše od po 2 litra), sakrivši ih ispod prsluka i bluze u čemu je sprečen od strane radnika Unutrašnje bezbednosti VV, čime je tužilac skrivio povrede radne obaveze propisane opštim aktom poslodavca, zbog čega je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu. Kod navedenog, u prisustvu krivice zaposlenog za povredu radne obaveze, a uz činjenicu da je tuženi postupak otkaza ugovora o radu sproveo u skladu sa zakonom, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su ocenili da je tužbeni zahtev neosnovan, te da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito.

Suprotno navodima revizije, tuženi je u svemu pravilno sproveo postupak koji je prethodio donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu. Pre otkaza ugovora o radu, tuženi je tužioca pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu, na koje se tužilac izjasnio, a u upozorenju i u rešenju o otkazu ugovora o radu jasno su obrazložene sve okolnosti i razlozi koji su doveli do donošenja pobijanog rešenja.

Imajući u vidu da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, neosnovan je njegov zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije se pobija utvrđeno činjenično i ocena izvedenih dokaza, što nije dozvoljeno u postupku po reviziji u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP. Osim toga, sve ove navode isticane i u žalbi tužioca, drugostepeni sud je cenio i o istima dao pravilne i jasne razloge koje prihvata i revizijski sud. Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković