Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ugovorom o radu zaključenim 20.07.2022. godine, zasnovao radni odnos kod tuženog na radnom mestu „...“. Aneksom 1. Ugovora o radu počev od 01.02.2023. godine tužilac je raspoređen na radno mesto „...“ na kom radnom mestu je radio sve do otkaza ugovora o radu. Članom 19. Ugovora o radu, propisano je koja ponašanja zaposlenog predstavljaju povredu radne discipline zbog koje poslodavac može otkazati ugovor o radu, između ostalog i zbog dolaska na posao pod uticajem alkohola. Pravilnikom tužene o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova od 01.02.2023. godine, te izmenama i dopunama akta o proceni rizika od 20.01.2023. godine, utvrđeno je da je radno mesto na kome je tužilac radio u vreme kritičnog događaja „...“, radno mesto sa povećanim rizikom. Članom 21. Pravilnika tuženog o proveri i upućivanju zaposlenih i drugih lica koja po bilo kom osnovu ulaze u poslovne prostorije tuženog na proveru prisustva alkohola, propisano je da se smatra da je testirano lice pod dejstvom alkohola ako rezultat očitan na ekranu aparata iskaže više od 0,00 promila alkohola u organizmu. Tužilac je dana 24.09.2023. godine prilikom dolaska na posao u drugu smenu oko 13,30 časova alko testiran aparatom Drager 6820 od strane BB zaposlenog na radnom mestu „...“. Nakon što je aparat pokazao prisustvo alkohola, BB je o tome izvestio VV zaposlenu na radnom mestu „...“. Kada je ona došla tužilac je uz njegovo pismeno odobrenje drugi put alko testiran istim aparatom na koji je ovaj put stavljen pisak i tom prilikom je dobijen isti rezultat od 0,20 m2/l o čemu je sačinjen zapisnik koji su potpisali tužilac, BB, VV i radnik ... GG, koja je bila prisutna. Nakon potvrđenog rezultata alko testiranja pozvan je supervizor i na osnovu njegovog naloga tužiocu je zabranjen ulazak, pa je on otišao kući. Narednog dana, 25.09.2023. godine, tužiocu je u prostorijama tuženog uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, kao i rešenje od istog datuma o udaljenju zaposlenog pre isteka roka iz člana 180. Zakona o radu zbog ponašanja koje je takvo da zaposleni ne može da nastavi da radi kod poslodavca. U upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, tužilac je upozoren da su zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu uz opis događaja od 24.09.2023. godine, da tužilac nije osporio rezultat alko testiranja, da njegovo ponašanje predstavlja nepoštovanje radne discipline te su citirane odredbe Pravilnika o proveri i upućivanju zaposlenih i drugih lica koja po bilo kom osnovu ulaze u poslovne prostorije tuženog na proveru prisustva alkohola i odredbe člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu. Uz upozorenje mu je dostavljen zapisnik o alkotestiranju i ostavljen rok od osam dana da se izjasni na upozorenje. Tužilac je dao pismenu izjavu na uručeno upozorenje u kojoj je naveo da je o rezultatu alko testiranja odmah obavestio svog supervizora i nije ušao na posao već se vratio kući, da kod tuženog radi već godinu i po dana i da nikada nije imao ovakav, niti bilo kakav drugi problem, da mu je to prva greška, da se izvinjava i da se to neće ponoviti. Tuženi je 05.10.2023. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu kojim je tužiocu otkazan Ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, te je određeno da će mu biti isplaćena sva primanja koja je ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa zakonom, Pravilnikom o radu i ugovorom o radu, kao i da mu radni odnos prestaje danom prijema rešenja. BB i VV su obučeni za korišćenje uređaja Drager alco test 6820, odnosno za alko testiranje sa ovim tipom aparata kao i sa drugim modelima. Uređaj Drager alco test 6820, ispunjava metrološke uslove propisane Pravilnikom o metrološkim uslovima za etilometre („Sl. list SFRJ“, br.42/91), a u tehničkim podacima uputstva za upotrebu opseg merenja je dat u mernim jedinicama mg/l i promilima. Tužiocu je radni odnos prestao 06.10.2023. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio jer tuženi ni u upozorenju ni u rešenju o otkazu ugovora o radu nije naveo da je dolazak pod dejstvom alkohola mogao da utiče na obavljanje posla, već kao otkazni razlog navodi samo dolazak pod dejstvom alkohola.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, pa je pobijanu odluku preinačio pozivajući se na odredbe člana 8. člana 9. člana 179. stav 3. tačka 4. i člana 180. Zakona o radu. Po oceni drugostepenog suda, Zakonom o radu, pa ni odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. tog zakona, nije propisana količina alkohola za koju se može smatrati da ima ili može imati uticaja na obavljanje posla, zbog čega se uticaj upotrebe alkohola ceni u svakom konkretnom slučaju, s tim što poslodavac svojim opštim aktom to pitanje može posebno da reguliše. Tuženi svojim Pravilnikom o proveri i upućivanju zaposlenih i drugih lica koja po bilo kom osnovu ulaze u poslovne prostorije na proveru prisustva i dejstva alkohola u krvi od 01.11.2022. godine, koji je važio u vreme kada je tužilac alko testiran, propisao nultu toleranciju na alkohol, odnosno da se za sva lica koja ulaze u poslovne prostorije, dakle i zaposleni, smatra da su pod dejstvom alkohola ako imaju više od 0,00 promila alkohola u krvi. Osim toga, tužilac je kod tuženog radio na radnom mestu sa povećanim rizikom i zaključio sa tuženim ugovor o radu čijim članom 19. je propisano da je povreda radne discipline dolazak na posao pod dejstvom alkohola. Drugostepeni sud je ocenio da pri takvoj regulativi u pogledu alkohola kod tuženog, tuženi nije bio dužan da utvrđuje da li okolnost da je tužilac došao na posao pod dejstvom alkohola imala, ili mogla da ima uticaj na obavljanje posla.

Vrhovni sud u potpunosti prihvata stanovište iskazano u pobijanoj presudi kao pravilno i na zakonu zasnovano.

Neosnovani su navodi revizije kojima tužilac daje svoje tumačenje odredbe člana 21. Pravilnika o proveri i upućivanju zaposlenih i drugih lica koja po bilo kom osnovu ulaze u poslovne prostorije tuženog na proveru prisustva alkohola, ceneći da Pravilnik ne propisuje nultu toleranciju na prisustvo alkohola, s obzirom da je citiranom odredbom člana 21. tog Pravilnika izričito propisano da se smatra da je testirano lice pod dejstvom alkohola ako rezultat očitan na ekranu aparata iskaže više od 0,00 promila alkohola u organizmu, čime se sasvim jasno propisuje da se smatra da je lice pod dejstvom alkohola ukoliko u krvi ima bilo koju količinu, odnosno ne vrši se gradacija, čime bi se manje količine tolerisale, i u prisustvu manje količine alkohola smatralo da osoba nije pod dejstvom alkohola.

Cenjeni su navodi revizije da je kod tužioca alkoholisanost merena u mg/l dok je odredbom člana 21. navedenog Pravilnika propisan rezultat od 0,00 promila alkohola u organizmu, zbog čega se radi o različitim merama, ali ovi navodi ne mogu biti od uticaja na donošenje drugačije odluke, s obzirom da je odredbom člana 21. Pravilnika propisano da se osoba smatra da je pod dejstvom alkohola u prisustvu bilo koje količine alkohola, te okolnost mera u kojima je prisustvo izraženo ne može uticati na tumačenje te odredbe.

Cenjeni su navodi revizije da je odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu propisano da poslodavac može da otkaže ugovor zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje poslova, što u tužiočevom slučaju nije utvrđivano, međutim, u pogledu ove okolnosti Vrhovni sud u svemu prihvata stanovište drugostepenog suda izraženo u pobijanoj presudi, zbog čega ove navode neće posebno ceniti.

Pravilna je odluka o troškovima spora koja je doneta pravilnom primenom odredaba čl.153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, uz pravilnu primenu Advokatske i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke ove presude.

Zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju po oceni Vrhovnog suda nije osnovan, jer ti troškovi nisu bili nužni za vođenje revizijskog postupka zbog čega je primenom odredbe člana 154. stav 1. ZPP, u vezi člana 165. stav 1. ZPP, doneta odluka kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković