.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3632/2022
04.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ivanković advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5210/21 od 18.03.2022. godine, na sednici održanoj 04.04.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5210/21 od 18.03.2022. godine tako što se odbija kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2698/19 od 13.10.2021. godine.
OBAVEZUJE SE tuženi da na isplati tužiocu iznos od 98.313,00 dinara ime troškova postupka po reviziji u roku od osam dana od prijema prepisa ove presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2698/19 od 13.10.2021, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da isplati tužiocu pojedinačne novčane iznose navedene u tom stavu izreke, na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate i da na te iznose u korist tužioca uplati nadležnom Republičkom fondu za PIO doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 107.026,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5210/21 od 18.03.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je označena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka i obavezan tužilac da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 1.950,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove postupka po žalbi u iznosu od 24.524,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Odlučujući o osporenoj presudi, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog i u spornom periodu je obavljao rad svaki drugi dan po 12 časova od 07,00 do 19,00 časova, a između toga je odmarao 36 sati. Tuženi je za tako obavljeni rad vršio obračun i isplatu zarade tužiocu bez uvećanja od 8,9% po osnovu smenskog rada, u skladu sa članom 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je tužilac od maja 2018. do januara 2020. godine radio u smenama i da zato ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa čl. 108. stav 4. Zakona o radu i 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog(„Službeni glasnik RS“, broj 15/15), u visini utvrđenoj veštačenjem, pa je usvojio tužbeni zahtev.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po shvatanju tog suda, smenski rad podrazumeva obrazac rotiranja u kojem se zaposleni, kontinuirano ili diskontinuirano, menjaju na istom radnom mestu tako da zaposleni rad ne započinje niti završava u isto vreme. U konkretnom slučaju tužilac rad obavlja uvek u istom vremenskom periodu, što znači da nema izmena smena sa prekidima tokom određenog vremenskog perioda u toku dana ili nedelje, zbog čega rad tužioca nema karakter smenskog rada, te on nema pravo na traženo uvećanje zarade po tom osnovu.
Ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda nije pravilno.
Smenski rad je definisan Direktivom Evropske unije 2003/88/EC (koja nije neposredni izvor prava ali doprinosi njegovom tumačenju) kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran).
Zaposleni na istim poslovima koje je radio i tužilac smenjivali su se prema unapred utvrđenom redosledu, 12 sati rada - 36 odmora - 12 sati rada, što znači da je u konkretnom slučaju obavljan smenski rad, i da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev. Budući da tuženi nije sporio da je tužilac rad obavljao na izloženi način, niti je osporio visinu tužiočevog potraživanja utvrđenu veštačenjem, drugostepena presuda je preinačena na osnovu člana 416. stav 1. ZPP prvim stavom izreke.
Odluka o troškovima revizijskog postupka sadržana u drugom stavu izreke doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi s čl. 153. stav 1. i 154. ZPP, s obzirom na uspeh tužioca u postupku po reviziji i vrednost predmeta spora. Tužiocu su dosuđeni troškovi u ukupnom iznosu od 98.313,00 dinara, od čega 18.000,00 dinara za sastav revizije i, na ime sudske takse na reviziju iznos od 24.525,00 dinara i na odluku po reviziji iznos od 36.788,00 dinara.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
