Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2461/2020 od 19.11.2020. godine, ukinuta je prethodno doneta presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 3597/19 od 22.05.2020. godine u ovoj pravnoj stvari i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Pobijenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1605/21 od 15.06.2022. godine, donetom nakon održane glavne rasprave, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tražio da mu tužena na ime neisplaćene razlike zarade do dvostrukog iznosa po osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu za period od 01.06.2012. godine do 30.06.2016. godine isplati ukupan iznos od 3.718.374,00 dinara, na način bliže opisan u tom delu izreke kao i da na te iznose u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO, doprinose zdravstvenog osiguranja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose osiguranja za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje Republike Srbije. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu trškova parničnog postupka u iznosu od 430.392,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 60.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u ukupnom iznosu 167.784,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka u iznosu od 117.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužioca zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju (u raspravi) pred drugostepenim sudom, tužilac je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene, a rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Resor javne bezbednosti od 07.02.2006. godine, kao ..., radnik na radnom mestu ... u odeljenju za istraživanje eksplozija, požara i havarija Uprave kriminalističke policije Sekretarijata unutrašnjih poslova u ..., sa kojih poslova je rešenjem tužene od 15.02.2006. godine, raspoređen na radno mesto poslovi ... (OSL) u Odeljenju za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije. Od 28.04.2006. godine, tužilac je sa 15.05.2006. godine raspoređen na radno mesto poslovi ... (OSL) u Odeljenju za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije. Za isplatu plata za svako od navedenih radnih mesta, tužena je donosila posebno rešenje u skladu sa važećim aktima o platama zaposlenih, a rešenjem od 01.06.2012. godine tužilac je kao ... sa 01.06.2012. godine, raspoređen na radno mesto ..., u svom zvanju. Tužiocu je rešenjem sa primenom od 01.06.2012. godine utvrđen ukupan koeficijent od 2,700 uvećan za pripadajući minuli rad. Protiv ovog rešenja tužilac je izjavio žalbu. Žalbena komisija Vlade je usvojila žalbu i poništila predmetno rešenje. Rešenjem od 08.04.2016. godine tužilac je raspoređen na radno mesto poslovi ... u Odeljenju za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije, počev od 15.04.2016. godine. Prema podacima koje je dostavila tužena odnosno iz potvrde o proseku primanja tužioca od 10.10.2017. godine, utvrđeno je da je plata tužioca na prethodnom radnom mestu ... u Odeljenju za istraživanje eksplozija, povreda i havarija Uprave kriminalističke policije za period od septembra 2005. godine zaključno sa februarom 2006. godine, iznosila ukupno 167.255,63 dinara, a u tom proseku označen je po mesecima iznos koji je tužilac primio za svaki pojedinačni mesec sa elementima za isplatu, tako u januaru 2006. godine tužilac primio ukupno 31.004,56 dinara. U periodu od juna 2012. zaključno sa avgustom 2015. godine, plata tužioca je iznosila 2.245.421,23 dinara. Prema osnovnom nalazu sudskog veštaka izostala razlika neto zarade tužioca za predmetni period iznosi 1.754.763,33 dinara, a prema dopunskom nalazu razlika neto zarade tužioca za predmetni period iznosi iznosi 3.718.374,00 dinara, tako što je ista utvrđena upoređivanjem zarade tužioca i uporednog radnika BB za predmetni period. U iskazu datom na raspravi veštak je ostao pri nalazu i mišljenju od 03.02.2022. godine i pri osnovnom nalazu u kome je naveo tačan iznos osnovne zarade iz januara 2006.godine. Sudski veštak je u nalazu i mišljenju od 03.02.2022. godine ( koji drugostepeni sud nije prihvatio), iskazao iznos razlike zarade po Uredbi o platama za tužioca za period od 01.06.2012. godine do 30.06.2016. godine u ukupnom iznosu od 2.517.782, 72 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da tužiocu za obavljanje poslova u Odeljenju za borbu protiv organizovanog opšteg kriminala Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala nije isplaćena plata u dvostrukom iznosu prema Uredbi o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala čiju je visinu utvrdio na osnovu dopunskog nalaza i mišljenja sudskog veštaka, zbog čega je obavezao tuženu na isplatu razlike zarade obračunate prema zaradi uporednog radnika.

Zaključujući da je prvostepeni sud propustio da utvrdi da li je dvostruka plata koju je ostvario tužilac u vreme pre stupanja na rad u organizacionu jedinicu za suzbijanje organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova, veća od plate koju je ostvario u posebnoj organizacionoj jedinici nadležnoj za suzbijanje organizovanog kriminala za utuženi period, drugostepeni sud je održao raspravu, ponovio izvedene dokaze pred prvostepenim sudom (njihovim čitanjem) i utvrdio da bi tužilac imao pravo na platu u dvostrukom iznosu primenom člana 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, ako je dvostruka plata koju je ostvarivao u vreme pre stupanja na rad u navedenu organizacionu jedinicu veća od plate koju je ostvario u posebnoj organizacionoj jedinici državnog organa nadležnog za suzbijanje organizovanog kriminala. Po oceni tog suda, plata koju je tužilac primao u utuženom periodu, u iznosima koji su navedeni u nalazu i mišljenju sudskog veštaka, veća je od dvostrukog iznosa plate tužioca (u rasponu od 74.973,73 dinara do najvišeg iznosa 103.448,48 dinara ) koju je ostvario u vreme pre stupanja na rad u posebnu organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova nadležnu za suzbijanje organizovanog kriminala u januaru 2006. godine (31.004,56 dinara, pa 31.004,56 h 2 = 62.009,12 dinara). Zbog toga je zaključio da je potraživanje tužioca u ovoj pravnoj stvari neosnovano i da je bez značaja obračun razlike plate dat u dopunskom nalazu i mišljenju sudskog veštaka na osnovu dvostrukog iznosa plate i to neto isplaćene plate tužiocu u spornom periodu ( za svaki mesec pojedinačno) od kog iznosa je oduzet neto iznos isplaćene plate i utvrđena razlika, jer je merodavan iznos plate koju je tužilac ostvarivao u vreme pre stupanja na rad u posebnu organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova nadležnu za suzbijanje organizovanog kriminala. Zbog toga je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev u celosti.

Osnovano se u reviziji tužioca ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema članu 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“ broj 42/2002 ... 32/2013), lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, Ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu. Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada. Na osnovu ovlašćenja iz navedene zakonske odredbe Vlada Republike Srbije je Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“ broj 14/2003 ... 114/2014) uredila plate ovih lica tako što je u članu 2. stav 1. određeno da se plata lica koja obavljaju poslove u navedenim organizacionim jedinicama državnih organa obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarivali na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacione jedinice iz člana jedan ove uredbe. Po članu 3. stav 6. Uredbe, dodaci na platu utvrđeni zakonom zaposlenom kome se plata utvrđuje ovom uredbom, obračunavaju se u skladu sa zakonom, drugim propisima i kolektivnim ugovorom.

Polazeći od navedenog, zaposleni koji su pre stupanja na rad u Službu bili radno angažovani u MUP-u imaju pravo na dvostruki iznos plate koju bi ostvarili na poslovima i zadacima u tom ministarstvu, što znači da se dvostruki iznos plate obračunava sa svim uvećanjima plate koju bi to lice ostvarilo na ranijem radnom mestu, odnosno svako uvećanje osnovne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa osnovne plate u ovim organizacionim jedinicama, uz organičenje iz navedene zakonske odredbe (član 18. stav 1.).

Imajući u vidu nalaz i mišljenje sudskog veštaka kojim je vršen obračun plata tužioca za utuženi period (od 01.06.2012. godine do 30.06.2016. godine) nije jasno na osnovu čega je drugostepeni sud došao do zaključka da je plata tužioca na prethodnom radnom mestu veća od plate koju je ostvario u posebnoj organizacionoj jedinici nadležnoj za suzbijanje kriminala. Tužilac je, pre nego što je raspoređen u posebnu organizacionu jednicu nadležnu za suzbijanje organizovanog kriminala, bio zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova, pa ne postoje uslovi da se dvostruki iznos njegove zarade obračunava prema zaradi uporednog radnika. Ova metodologija obračuna se primenjuje samo za one zaposlene u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala i Službi za otkrivanje ratnih zločina koji nisu prethodno bili nigde radno angažovani.

Pogrešno je stanovište drugostepenog suda da se obračun zarade vrši na bazi zarade iz meseca koji je prethodio stupanjem tužioca na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala, zato što promene osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu, dovode do uvećanja u dvostrukom iznosu osnovne plate u ovoj oranizacionoj jedinici.

S obzirom na sadržinu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“ broj 42/2002 ... 32/2013) i Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“ broj 14/2003 ... 114/2014) sa svim njihovim izmenama, bilo je neophodno, radi pravilne primene materijalnog prava na pouzdan način utvrditi kolika je bila plata tužioca na prethodnom radnom mestu sa koga je 15.02.2006. godine raspoređen na radno mesto ... (OSL) u Odeljenju za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije, i utvrditi da li je na tom (novom) radnom mestu ostvario dvostruki iznos plate (član 2. citirane Uredbe) ili nije, u kom slučaju je potrebno utvrditi njenu razliku uz poštovanje ograničenja iz člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.

Pošto postupi po primedbama iz ovog rešenja drugostepeni sud će doneti novu odluku o tužbenom zahtevu.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, s obzirom da isti nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stvu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković