U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Romčević, advokat u ..., protiv tuženog SP „BB“ DOO ..., čiji je punomoćnik Mile Rankić, advokat u ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2037/18 od 22.05.2019. godine, u sednici veća od 15.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2037/18 od 22.05.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 530/17 od 07.02.2018. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 19.06.2014. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, a odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužioca vrati na radno mesto vozača; stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi štetu u visini izgubljene zarade za period od avgusta 2014. godine do februara 2016. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u izreci i da u korist tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje u iznosu od 157.966,47 dinara; stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 267.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2037/18 od 22.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu prvog stava izreke kojim je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog od 19.06.2014. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i u drugom stavu izreke; stavom drugim izreke ukinuto je rešenje sadržano u prvom stavu izreke prvostepene presude u delu u kom je odbačena tužba za vraćanje tužioca na radno mesto vozača i u stavu trećem izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažnog dela presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih razloga predviđenih članom 407. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijske navode kojima se ukazuje da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 12) ZPP i da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer, prema članu 407. ZPP, ne mogu biti razlog za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu vozača autobusa. Rešenjem tuženog broj .. od 19.06.2014. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu broj .. od 11.08.2004. godine sa aneksima jer je izvršio povredu radnih obaveza predviđenih članom 94. stavom 2. tačkama 38, 10. i 36. Pojedinačnog kolektivnog ugovora pošto je 27.05.2014. godine upravljajući autobusom nedozvoljenom brzinom od 50 km/času na putu Bratunac – Konjević Polje prouzrokovao saobraćajnu nezgodu usled koje je nastala materijalna šteta na autobusu. Tužiocu je dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Na pravcu kojim je tužilac upravljao autobusom bila je oštećena cela širina kolovoza u dužini od oko 15 metara, a na oko 31,40 metara pre oštećenja sa desne strane puta u pravcu kretanja autobusa bili su postavljeni privremeni saobraćajni znaci ograničenje brzine na 20 km/času i ulegnuće na kolovozu. Navedena saobraćajna signalizacija je nepropisna jer nedostaje znak obilaženja prepreke sa leve ili desne strane ili zabrana saobraćaja zbog visine, dubine prepreke jer znaci nisu postavljeni na propisanim stubu, visini i udaljenosti od desne ivice kolovoza i od mesta prepreke.

Nakon izlaska iz krivine, tužilac je uočio saobraćajni znak ograničenje brzine na 20 km/času i odmah započeo radnju smanjenja brzine na udaljenosti ne manjoj od 27 metara od oštećenja na kolovozu, ali je uprkos tome autobus naleteo na oštećenje na kolovozu i nakon toga se zaustavio van oštećenja.

Neposredno pre mesta nezgode tužilac je upravljao autobusom brzinom od 48 km/času, a dozvoljena brzina je 50 km/času. Prilikom naleta autobusa na oštećenje na kolovozu, tužilac je upravljao brzinom od 19 km/času, ali je uprkos smanjenju brzine prednjim delom autobusa naleteo na oštećenje na kolovozu usled čega je nastala šteta na autobusu.

Visina izgubljene zarade u periodu od 01.08.2014. godine do 28.02.2016. godine iznosi 370.349,66 dinara, a visina doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iznosi 157.966,47 dinara.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, poništeno je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu jer tužilac nije povredio radne obaveze s obzirom na to da je u kritičnoj saobraćajnoj situaciji preduzeo sve potrebne radnje. Kako je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad i da mu naknadi štetu u visini izgubljene zarade.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje da je nižestepenim presudama pogrešno primenjeno materijalno pravo. Tužilac nije doprineo nastanku predmetnog udesa jer je nakon izlaska iz krivine uočio saobraćajni znak ograničenje brzine na 20 km/času i odmah započeo radnju smanjenja brzine na udaljenosti ne manjoj od 27 metara od oštećenja na kolovozu, ali je uprkos tome došlo do udesa. Prilikom naleta autobusa na oštećenje na kolovozu tužilac je upravljao brzinom od 19 km/času. Saobraćajna signalizacija za oštećenje na putu je bila nepropisno postavljena, pa tužilac nije imao mogućnosti da ranije uoči oštećenje na kolovozu i da ranije reaguje. Tužilac ne može snositi odgovornost za nastali udes zbog nepropisno postavljene saobraćajne signalizacije. Kako je tužilac upravljao autobusom u granicama dozvoljene brzine na oštećenom kolovozu i kako nije učinio druge propuste kojima bi ugrozio saobraćaj, nema krivice tužioca za nastanak štetnog događaja. Shodno navedenom, tužilac nije svojom krivicom povredio radnu obavezu iz člana 94. stava 2. tačaka 10, 36. i 38. Pojedinačnog kolektivnog ugovora kod tuženog zbog čega je nižestepenim presudama pravilno poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 19.06.2014. godine. Kako je tužiocu prestao radni odnos bez pravnog osnova, pravilnom primenom člana 191. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05...32/13), tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad i da mu naknadi štetu u utvrđenoj visini izmakle zarade.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u tom postupku.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić