Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, i to u odnosu na stavove od drugog do devetog izreke, reviziju su blagovremeno izjavili tužioci zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjima od 25.12.2009. godine i 18.03.2010. godine, tužiocima je prestao radni odnos kod tuženog preduzeća „KK“ DOO ..., zbog smanjenog obima posla i promene u organizaciji i tehnologiji rada i isplaćena im je otpremnina u skladu sa zakonom. Rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa tužilaca su pravnosnažno poništena. U ovoj parnici tužioci potražuju naknadu na ime izgubljene zarade s obzirom da su im nezakonito prestali radni odnosi, kao i razliku zarade od oktobra do decembra 2009. godine, kada su još bili u radnom odnosu kod tuženog (period koji nije obuhvaćen pravnosnažnom sudskom odlukom u predmetu P1 2952/12, kojom je obavezan tuženi da im isplati razliku zarade za period od 01.04.2006. godine do 30.09.2009. godine). Visinu potraživanja tužioci su sami utvrdili prema metodologiji obračuna u nalazu veštaka ekonomske struke Borislava Lazića u predmetu P1 broj 2152/12. Prvostepeni sud je prihvatio ovakav obračun i zaključio da su zahtevi za isplatu razlike zarade i naknade na ime izgubljene zarade, kao i za uplatu poreza i doprinosa osnovani.

Drugostepeni sud je na osnovu održane rasprave utvrdio da je nakon obustave stečajnog postupka stečajna masa preuzela sve obaveze bivšeg „KK“ u stečaju i da je ista legitimisana u ovoj parnici. S obzirom na prethodno, zaključio je da sada tuženi „KK“ DOO stečajna masa ..., predstavlja imovinsku celinu iz koje poverioci prodatog stečajnog dužnika mogu namirivati samo svoja novčana potraživanja, te da nema zakonskih uslova za obavezivanje tuženog da tužioce vrati na rad, pa je u ovom delu zahtev tužilaca odbio. Takođe, drugostepeni sud smatra da tužioci nisu mogli svoja potraživanja da opredele u visini koju su utvrdili na taj način što je tužilac VV lično izvršio obračun razlike zarade i naknade štete na ime izgubljene zarade na osnovu metodologije obračuna koju je primenio veštak Borisav Lazić u drugom predmetu. Kako tužioci nisu dokazali visinu svojih potraživanja to je drugostepeni sud primenom pravila o teretu dokazivanja, shodno odredbi člana 231. ZPP, preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev tužilaca za isplatu. Takođe, odbijen je i zahtev tužilaca za uplatu doprinosa, kao i zahtev tužilja ŽŽ iz ... naslednika sada pok. ZZ bivšeg iz ... i DD iz ... naslednika sada pok. ĐĐ bivšeg iz ..., da se obaveže tuženi da im ubuduće vrši obračun i isplatu zarada, saglasno kolektivnom ugovoru.

Odredbom člana 191. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05 i 54/09 - važeći u spornom periodu), propisano je da ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina života zaposlenog, kao i broja izdržavanih članova porodice (stav 4.) Odluku iz stava 4. ovog člana sud može doneti i na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije moguć, s tim da se naknada štete zaposlenom dosuđuje u dvostrukom iznosu od iznosa koji se utvrđuje u skladu sa stavom 4. ovog člana (stav 5.).

Imajući u vidu naznačenu odredbu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo u pogledu odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za vraćanje na rad. Naime, pravilan je zaključak u pobijanoj odluci da nema zakonskih uslova da se tužioci vrate na rad s obzirom da je kao tuženi u ovoj parnici označena stečajna masa. Tužioci nisu postavili tužbeni zahtev u smislu odredbe člana 191. stav 4. tada važećeg Zakona o radu, da bi im se umesto vraćanja na rad isplatila naknada štete, niti suprotno navodima revizije, ima mesta primeni stava 5. istog člana, s obzirom da je za naknadu štete u ovom slučaju potreban zahtev tuženog, jer ne želi da zaposlenog vrati na rad, ali se u konkretnom slučaju ni o tome ne radi.

Takođe, neosnovani su navodi revizije koji se odnose na odluku kojom je utvrđeno da su tužioci povukli tužbu, u delu za uplatu poreza i da im tuženi i ubuduće vrši obračun i isplatu zarada, saglasno kolektivnom ugovoru, jer nije bilo prinude niti drugih smetnji da tužioci u ovom delu povuku tužbu, što su oni i učinili svojom slobodnom voljom, a za svoju tvrdnju da su bili u zabludi tom prilikom, nisu pružili dokaze. U tom smislu pravilna je i odluka kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilja ŽŽ i DD da im tuženi obračunava i isplaćuje buduće zarade njihovih pravnih prethodnika, jer za to ne postoji zakonski osnov.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom tužilaca osnovano ukazuje da je pobijana odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, u pogledu odluke o naknadi štete na ime razlike zarade i izgubljene zarade i uplati doprinosa.

Prema odredbi člana 191. Zakona o radu, ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad , ako zaposleni to zahteva (stav 1.). Pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovorom o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje (stav 2.). Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa (stav 3.).

Odredbom člana 231. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice primeniće pravilo o teretu dokazivanja. Stavom 2. istog člana zakona, propisano je da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak i ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugačije propisano. Stavom 3. istog člana zakona, propisano je da stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drugačije propisano.

Pravilna primena navedenih zakonskih normi podrazumeva da je nužna pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa između ostalog i naknada štete u visini izgubljene zarade, koja podrazumeva iznose koje bi zaposleni primio da nezakonitog otkaza nije bilo. To znači da zaposleni ima pravo na zaradu koju bi ostvario da nije bilo nezakonitog otkaza, pa je osnov za obračun naknade zarada koju je on ostvario u momentu nezakonitog prestanka radnog odnosa, ali uz umanjenja koja je u spornom periodu eventualno ostvario po osnovu rada. Tužioci su opredelili visinu svog potraživanja, koju je tuženi osporio, pa je drugostepeni sud pogrešno zaključio da tužioci nisu dokazali visinu svog potraživanja. Naime, imajući u vidu navedenu zakonsku normu, teret dokazivanja činjenice da tužioci nemaju pravo na ovu naknadu u visini koju su opredelili, je na tuženom.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega i činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno u odnosu na visinu potraživanja, pa je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučeno kao u izreci.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku, imajući pri tom u vidu primedbe iz ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić