.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3662/2025
05.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Rajčević, advokat iz ..., protiv tužene Srednje škole „Sveti Sava“ iz Sombora, koju zastupa Pravobranilaštvo Grada Sombora, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 954/25 od 13.08.2025. godine, u sednici održanoj 05.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 954/25 od 13.08.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 954/25 od 13.08.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 65/24 od 25.04.2025. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeno zahtev tužilje. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilji na ime razlike naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada – gradski prevoz, za period od marta 2021. godine - oktobar 2024. godine, isplati ukupan iznos od 16.523,34 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa označenog u izreci prvostepene presude do isplate. Stavom drugim izreke obavezana ja tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka ukupnom iznosu od 120.924,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 954/25 od 13.08.2025. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 115.118,98 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je potvrđena u preostalom delu. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškove drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pitanje prava zaposlenih u srednjoj školi na naknadu putnih troškova gradskog prevoza nije sporno u praksi Vrhovnog suda, kao pravo koje je predviđeno odredbama člana 118. stav 1. Zakona o radu i člana 26. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“ br. 21/15 i 92/20). Činjenično je utvrđeno da je udaljenost kuće tužilje do mesta rada oko jedan kilometar, da sporni iznos predstavlja razliku pripadajućeg i isplaćenog iznosa putnih troškova spram srazmernog broja dana koji je tužilja radila kod tužene škole, sa polazištem na obračun utvrđen na bazi mesečne markice lokalnog prevoznika bez popusta, pa je pravnosnažna odluka doneta je u skladu sa odredbom člana 9. stav 2. Zakona o radu koja ne podleže tumačenju, a po kojoj poslodavac ne može utvrđivati manja prava i nepovoljnije uslove rada zaposlenima od prava i uslova utvrđenih zakonom.
Pošto ne postoji ni jedan od zakonom predviđenih razloga da se o reviziji odluči kao o posebnoj, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi novčane isplate tužilja je podnela dana 02.02.2024. godine, vrednost predmeta spora po članu 28. stav 1. ZPP je 16.523,34 dinara i ne prelazi napred navedeni iznos od 40.000 evra.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
