Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredbe parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23- drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je Ugovorom o radu, zaključenim dana 02.02.2022. godine, zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, za rad i obavljanje poslova na radnom mestu „...“, sa probnim radom u trajanju od 6 meseci. Ugovoreno je i da probni rad može prestati i otkazom od strane zaposlenog ili poslodavca pre isteka vremena za koji je ugovoren i istekom roka određenog u ugovoru, u slučaju da zaposleni za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, pri čemu otkazni rok ne može biti kraći od 5 radnih dana. Pobijanim rešenjem tuženog od 13.05.2022. godine, tužiocu je, pre isteka perioda probnog rada, na osnovu člana 36. stav 3. Zakona o radu i člana 9. st. 2. i 3. Pravilnika o radu poslodavca, otkazan ugovor o radu, jer nije pokazao potrebna stručna znanja i sposobnosti, a što je utvrđeno na osnovu ocene stručnih i radnih sposobnosti tužioca date od strane njegovog neposrednog rukovodioca, za period od 01.03.2022. godine do 04.05.2022. godine. Utvrđeno je da su tužiočeva produktivnost i samostalnost ocenjene ocenom nezadovoljava, da tužilac nije pokazao odgovarajuće stručne i radne sposobnosti tokom trajanja probnog rada, niti se može očekivati da će iste unaprediti do isteka probnog rada, zbog čega je HR Službi predloženo da pokrene postupak raskida radnog odnosa.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, zaključivši da je tužiocu, saglasno odredbama čl. 36, 175. i 185. Zakona o radu, te člana 9. Pravilnika o radu tuženog br 002 od 27.09.2021. godine, zakonito otkazan ugovor o radu. Ocenjeno je i da tuženi nije bio dužan da tužiocu ostavi dodatni rok za poboljšanje rada u skladu sa odredbm člana 179. stav 1. tačka 1) Zakona o radu, jer se radi o posebnom slučaju prestanka radnog odnosa regulisanog odredbom člana 36. Zakona o radu. Pored toga, poslodavac je ispoštovao zakonom propisan otkazni rok i u obrazloženju pobijanog rešenja dao jasne razloge zbog čega tužilac nije zadovoljio zahteve posla.

Drugostepeni sud je našao da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, te da je za svoju odluku dao jasne razloge koje prihvata i taj sud.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su, kao neosnovan, odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 36. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18- autentično tumačenje), propisano je da ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu (stav 1). Probni rad može da traje najduže šest meseci (stav 2). Pre isteka vremena za koje je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu (stav 3). Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu (stav 4).

Odredbom člana 175. stav 1. istog zakona, radni odnos prestaje, između ostalog, istekom roka za koji je zasnovan (tačka 1) i otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog (tačka 4).

Odredbom člana 185. stav 1. Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Odredbom člana 9. Pravilnika o radu tuženog propisano je, između ostalog, da se ugovorom o radu može ugovoriti probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu, koji može da traje najduže šest meseci (stav 1). Pre isteka vremena za koje je jugovoren probni rad, u slučaju da zaposleni ne pokaže odgovarajuće radne i stručne sposobnosti poslodavac može otkazati ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može da bude kraći od pet radnih dana (stav 2).

Zakonom o radu, predviđena je mogućnost ugovaranja probnog rada za poslove za koje poslodavac smatra da je neophodna prethodna provera znanja i sposobnosti. Ugovoren probni rad od šest meseci, predstavlja u suštini zasnivanje radnog odnosa pod odložnim uslovima (ako zaposleni pokaže zadovoljavajuće rezultate), uz mogućnost raskida zaključenog ugovora pod raskidnim uslovom (ukoliko zaposleni ne zadovolji na probnom radu). Kako je, u konkretnom sučaju, utvrđeno da, u toku trajanja probnog rada, tužilac nije pokazao očekivane radne i stručne sposobnosti, potrebne za obavljanje poslova radnog mesta „...“, što je detaljno navedeno i obrazloženo u pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu, to su osnovano nižestepeni sudovi zaključili da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o probnom radu pravilno i na zakonu zasnovano.

Kako je rešenje o otkazu ugovora o probnom radu ocenjeno kao zakonito, to je pravilno odbijen tužiočev zahtev za vraćanje na rad shodnom primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da je prilikom donošenja odluke o osnovanosti zahteva tužioca, pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo, pa je, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Kako je revizija tužioca odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke. Primenom istih odredaba odlučeno je kao u stavu trećem izreke, jer troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković