Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Bulatović advokat iz ..., protiv tuženog „Putevi“ AD iz Užica, čiji je punomoćnik Ljubiša Pavlović advokat iz ..., radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3935/18 od 20.05.2019. godine, u sednici veća održanoj 04.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3935/18 od 20.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3935/18 od 20.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 394/17 od 11.09.2018. godine, u prvom stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu, na ime neisplaćenog dela zarade za period od 01.09.2012. godine do 31.08.2015. godine, isplati ukupan iznos od 1.337.343,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose na način bliže naveden u ovom stavu izreke. U drugom stavu izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 230.127,00 dinara, dok je zahtev odbijen za iznos od još 72.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3935/18 od 30.05.2019. godine, u prvom stavu izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u prvom stavu izreke i delu drugog stava izreke kojim je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 230.127,00 dinara. U drugom stavu izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. U trećem stavu izreke odbijen je zahtev tuženog za nakndu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 … 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćenog dela zarade tužiocu. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate neisplaćenog dela zarade podneta je 07.10.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 1.337.343,16 dinara.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić