U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ahmet Hodžić, advokat iz ..., protiv tuženog PTK „Panonija“ a.d. Panonija, čiji je punomoćnik Svetlana Radović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti odluke, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2795/21 od 22.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 29.06.2023 godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužioca pa se PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2795/21 od 22.11.2021. godine tako što se ODBIJA žalba tuženog i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P1 16/21 od 15.09.2021. godine.

OBAVEZUJE SE tužena PTK „Panonija“ a.d. Panonija da tužiocu AA iz ... isplati na ime troška revizijskog postupka iznos od 33.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P1 16/21 od 15.09.2021. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca u celosti i utvrđeno je da je ništavo rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 16.07.2018. godine i da isto ne proizvodi pravno dejstvo. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 328.700,00 dinara u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2795/21 od 22.11.2021. godine, usvojena je žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništavo rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 16.07.2018. godine i da isto ne proizvodi pravno dejstvo. Ista presuda je preinačena i u delu odluke o troškovima tako što je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka odbijen a tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 114.750,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio za sastav revizije.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Druge bitne povrede postupka se ne ističu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog broj .. od 16.07.2018. godine tužiocu, koji je obavljao poslove ..., otkazan je ugovor o radu od 10.02.2015. godine zbog krivice za učinjenu povredu radne obaveze iz člana 136. stav 1. tač. 23. i 24. Kolektivnog ugovora tuženog koji se sastoji u neopravdanom izostajanju sa rada u ukupnom uzastupno tri radna dana, odnosno u neopravdanom izostajanju sa rada najviše pet radnih dana sa prekidima u toku godine i to tako što je neopravdano izostao sa rada počev od 08.05.2018. do 18.05.2018. godine (ukupno devet radnih dana) kao i zbog ponašanja zaposlenog koje se ogleda u dužem neprekidnom odsustvovanju sa rada bez volje i namere da se to opravda i da se u tom cilju komunicira sa poslodavcem, a na osnovu kojih se shodno članu 125. stav 3. tačka 8. Kolektivnog ugovora poslodavca utvrđuje da tužilac nije poštovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno da je njegovo ponašanje takvo, da ne može da nastavi dalji rad kod poslodavca, ovde tuženog.

Donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu prethodilo je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora iz istih razloga na osnovu kojih je doneto rešenje. Na upozorenje se tužilac izjasnio 04.07.2008. godine, navodeći da nije neopravdano izostao sa posla već da je teško bolestan, što je poznato i njegovim pretpostavljenima. U lekarskim izveštajima za tužioca navedeno je da su kod njega prisutni srčani problemi i bolest disajnih puteva, da je 04.05.2009. godine dobio povredu na radu u vidu preloma tela dvanaestogrudnog pršljena, da je rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje 12.04.2011. godine kod tužioca utvrđen status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima, da je u lekarskim izveštajima navedeno da tužilac ima problema sa kičmom i da zbog bolova ne sme duže stajati ili sedeti.

Tužilac je po zanimanju ... . Kod tuženog je zaposlen više od 30 godina a u periodu od oko 10 godina pre otkaza ugovora o radu, često je bio na bolovanju. Potvrde o privremenoj sprečenosti za rad redovno je predavao poslodavcu – tuženom, ili ih je slao po sestri BB, jer nije bio u mogućnosti da se kreće, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Tužilac živi sam a pre otkaza ugovora o radu bio je ležeći bolesnik.

U nalazu veštaka medicinske struke od 12.07.2021. godine navedene su bolesti od kojih je tužilac bolovao u periodu od 08.05.2018. do 18.05.2018. godine, da su sve bolesti hronične, da su bile prisutne kod tužioca više godina pre ovog perioda, kao i u ovom periodu a nakon toga uz pojavu daleko težih bolesti krajem 2019. i 2020. godine. U periodu od 08.05.2018. do 18.05.2018. godine posebno su bile izražene bolesti vezane za srce i krvne sudove i disajne organe. Po mišljenju veštaka medicinske struke, tužilac nije bio psihofizički sposoban, odnosno bio je nesposoban za rad na svom radnom mestu u periodu od 08.05.2018. do 18.05.2018. godine s tim da na osnovu raspoložive medicinske dokumentacije, tužilac formalno nije bio privremeno nesposoban za rad, odnosno, formalno nije bio na bolovanju.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan, jer odsustvo tužioca sa posla u dane koji su mu stavljeni na teret u rešenju o otkazu nije bilo neopravdano, što je utvrđeno na osnovu nalaza i mišljenja veštaka. Kako opravdanost odustva znači da nema skrivljene radnje povrede radne obaveze koja je tužiocu stavljena na teret, to nisu po oceni prvostepenog suda bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu tužioca zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 136. stav 1. tač. 23. i 24. Kolektivnog ugovora tuženog.

Drugostepeni sud je prihvatio ocenu prvostepenog suda da se opravdanost odsustva sa posla zbog zdravstvenog stanja, ne ocenjuje prema formalnim već prema stvarnim razlozima, pa kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da je stvarni razlog odsustva sa posla tužioca u spornom periodu bila bolest zbog koje je bio nesposoban za rad, zaključio je da je u tom periodu tužilac bio opravdano odsutan sa posla te mu se nije mogao otkazati ugovor o radu iz razloga neopravdanog izostanka sa rada u navedenom periodu. Međutim, po oceni drugostepenog suda, postojao je drugi otkazni razlog naveden u rešenju o otkazu a to je da kod tužioca nije postojala volja i namera da komunicira sa poslodavcem u cilju postizanja dogovora u vezi odsustva sa rada u tom periodu, te da ovakvo ponašanje predstavlja nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca zbog čega je ponašanje tužioca takvo da ne može da nastavi dalji rad kod tuženog. Iz tih razloga preinačio je prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Po oceni revizijskog suda, odluka drugostepenog suda je doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, Zakon o radu u članu 179 stav 3 (Sl. glasnik RS 24/05...75/14) propisuje da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, između ostalog (tačka 8) i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Imajući u vidu sve okolnosti ovog slučaja, dugo bolovanje tužioca, način dostavljanja doznaka i činjenicu da su svi zaposleni, kao i rukovodilac tužioca znali o razlozima nedolaska tužioca na rad a posebno imajući u vidu zdravstveno stanje tužioca, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju se ne radi se o ponašanju koje je takvo, da tužilac ne može da nastavi rad kod tuženog odnosno ne predstavlja nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca. Osim toga, ovakvo ponašanje već je bilo predmet ocene kod utvrđivanja postojanja povrede radne discipline nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, pa se isto ponašanje ne može koristiti kao osnov za povredu druge radne obaveze ili povredu radne discipline.

Tužilac je uspeo u revizijskom postupku i pripada mu pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, saglasno članu 165 Zakona o parničnom postupku i to za sastav revizije od strane advokata, prema visini propisanoj AT važećoj u vreme podnošenja revizije u iznosu od 33.000,00 dinara.

To su razlozi zbog kojih je Vrhovni sud primenom procesnih ovlašćenja iz člana 416. stav 1. ZPP, odlučio je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić